Kosovo

ako i dođu kod nas za tri dana postat će tri puta veči hrvati od nas ostalih...tak to ide...kod nas se i kinezi deklariraju ko hrvati

pa nije u kinezima problem...nesto mislim, povezati kineze sa kosovom?

Manter: SAD podržavaju dogovor između Beograda i Prištine



Ambasador
SAD u Beogradu Kameron Manter nije u sredu hteo da navede kako bi
njegova zemlja postupila u slučaju da Međunarodni sud pravde u Hagu
oceni da je samoproglašenje nezavisnosti Kosova bilo nelegalno,
ističući, umesto toga, da Vašington podržava ideju "dogovora Beograda i
Prištine".

Sjedinjene Države "podržavaju ideju dogovora i razgovora između
Beograda i Prištine, čak i danas", rekao je Manter novinarima u Užicu,
izbegavši da direktno odgovori na pitanje o stavu SAD u slučaju da se
sud u Hagu izjasni "u korist" Srbije.

Američki diplomata je naveo da je vlada SAD protiv podele Kosova, ali
da je privržena ideji razvoja i Kosova i Srbije, kao dve razvijene
zemlje u okviru Evropske unije.

Agencije podsećaju da je predsednik Srbije, Boris Tadić, u intervjuu za
RTS kazao da Srbija rešenje za svoju južnu pokrajinu vidi samo u
suštinskoj autonomiji, te da je podelu, koja u ovom trenutku nije na
dnevnom redu, moguće razmotriti samo u krajnjem slučaju.

Američki ambasador je ukazao da je u međuvremenu od srpskih zvaničnika
dobio objašnjenje i uveravanje da izjava predsednika Srbije o
eventualnoj podeli Kosova nije "dobro predstavljena u javnosti”.

Brisel adut Kosovo

Vukadinović: Političari obmanjuju i nas i sebe da Kosmet nije uslov, ali i EU nas obmanjuje zvaničnim porukama i politikom toplo-hladno. Lazić: Moramo se strogo držati zvaničnih uslova Evropske komisije i sprovesti reforme, a pristup će svima biti otežan zbog ekonomske krize



BEOGRAD - Šef MIP-a Vuk Jeremić podvukao je krajem 2008. „crvenu liniju“ u onim istim nemačkim medijima u kojima je Zoran Đinđić poručio Zapadu da je demokratska Srbija ispunila uslov, poslala Miloševića u Hag i da je vreme da Brisel završi svoj deo pogodbe. Jednako jasno je i Jeremić izjavio da „Srbija neće učestvovati u igrama gde članstvo u EU plaća Kosmetom“, a iz Evrope su brže-bolje ponovili da je „uslov puna saradnja sa Hagom“.
Za razliku od Jeremića koji je zbog „neodmerene i, za Balkan, destabilizujuće retorike“dobio packe, predsednik Evropske inicijative za bezbednost Džerald Knaus juče je bez ikakvih ograda izjavljuje da „za početak pregovora o članstvu nije dovoljan Mladić jer je Kosovo i dalje problem“

Dugačak štap

Da li to znači da su u pravu oni koji tvrde da nas EU „vuče za nos“ jer ne želi da Srbija ikada postane član, ili Zapad, naprosto, iz nekog razloga izdaje svoje partnere u Srbiji? Ili je vreme da se pozabavimo i nepolitičkim uslovima, na šta je tokom cele 2008. upozoravala vladina Kancelarija za pridruživanje EU. Jer, sve i da su politički uslovi zadovoljeni, Srbiji predstoji obimna reforma pravosuđa, usvajanje novih zakona, borba protiv korupcije...
Urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović veruje da ima „od svega pomalo“.
- Naši političari obmanjuju pomalo i nas i sebe da Kosmet nije uslov, ali i EU nas obmanjuje zvaničnim porukama i politikom toplo-hladno. Kroz jedna usta govori da nije, a iz drugih da jeste uslov. Delom, to je stvarno manipulacija, a delom i posledica realnog nejedinstva - proamerički lobi u EU, na čelu sa Britanijom, Holandijom, većinom novih članica, Poljskom i baltičkim republikama, za tvrd je stav, a suprotstavlja mu se proruski lobi, na čelu sa Nemačkom, Italijom i delimično Francuskom - objašnjava Vukadinović i dodaje da će Kosovo biti uslov u kasnijim fazama pridruživanja, te da će „prvo pokušati preko malih vrata, bez zahteva za direktnim priznanjem, već indirektno, defakto kroz prekograničnu, ekonomsku, regionalnu saradnju i dobrosusedske odnose“.

Samo bez panike

Predsednik Foruma za međunarodne odnose Dušan Lazić smatra da se strogo treba držati uslova koje EU postavlja zvanično preko Evropske komisije ili kroz politiku svih 27 članica. - To je politika koja je sadržana u SSP-u i prelaznom sporazumu i moramo da izvršimo obaveze koje smo ugovorno preuzeli, da intenziviramo ispunjavanje uslova - od donošenja zakona pa nadalje. Ne smemo se povoditi za povremenim izjavama koje izlaze iz tih okvira, a kojih će vremenom još biti - smatra Lazić i ističe da će ekonomska kriza otežavati pristup - ne promenom uslova, već zaoštravanjem kriterijuma za ocenu o ispunjenosti postojećih uslova.

Bakojani: Euleks će ispuniti svoje zadatke

BEČ - Misija EU na Kosovu Euleks, efektivno će ispuniti zadatke za dobrobit celog regiona, ocenila je u intervjuu bečkom dnevniku "Kurir" predsedavajuća Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), šefica grčke diplomatije Dora Bakojani.



"Ne bih rekla da se Kosovo nalazi pod međunarodnim protektoratom. Region profitira od međunarodnog prisustva. Posebno misija OEBS ima veliku odgovornost u izgradnji funkcionišuće vlade, demokratskih institucija i poštovanju ljudskih prava", naglasila je ona.

Govoreći o krizi na Bliskom istoku, Bakojani je ocenila da je potrebno brzo uspostaviti primirje, otvoriti humanitarne koridore i pružiti pomoć.

"EU je spremna da misiju u pograničnom delu u Rafi između Egipta i pojasa Gaze obnovi. I pored različitih viđenja država EU postoji jednoglasna odluka da se učini sve kako bi se kriza zaustavila. Mir zavisi od strana u konfliktu. Krizni menadžment EU funkcioniše i biće bolji ukoliko Lisabonski sporazum krajem 2009. stupi na snagu", rekla je ona.



Na pitanje da li bi EU zbog svađe oko gasa trebalo da obustavi pregovore o partnerstvu i sporazumu o saradnji sa Rusijom Bakojani je istakla da će EU nastaviti dijalog sa Rusijom jer je ta zemlja strateški partner.

" Dijalog je posebno bitan kada se radi o rešenju konflikata. Uloga EU u deeskalaciji svađe između Rusije i Ukrajine je posebno tražena. Potrebna je normalizacija odnoša između dve zemlje, i to je u smislu EU. Ukrajina i Rusija igraju sopstvenu, kritičnu ulogu u snabdevanju energentima Evrope", podvukla je šefica grčke diplomatije.

"Za nas je politička i ekonomska stabilnost Rusije odlučujuća. Rusija je partner za rešavanje zajedničkih globalnih problema i obezbeđivanje regionalne stabilnosti. Sporazum o partnerstvu EU i Rusije je zbog toga važna tačka za dalji razvoj saradnje", istakla je ona.

Bakojani će danas Stalnom savetu OEBS predstaviti prioritete predsedavanja Grčke tom organizacijom.

Grčka je od 1. januara, na godinu dana, preuzela predsedavanje OEBS-a od Finske.

Vlada poboljšala saradnju sa Tribunalom

Međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava „Hjuman rajts voč“ u izveštaju za 2008. posebno poglavlje posvetila je Srbiji, kao i ljudskim pravima na Kosovu.

U izveštaju se navodi da je proglašavanje nezavisnosti Kosova, čiji međunarodni status i dalje nije jasan, iako su je priznale mnoge države, izazvalo bes u javnosti u Srbiji.
„Tada su Albanci bili mete zastrašivanja i šikaniranja, mnogima su razbijeni izlozi njihovih radnji i kuća, a bilo je i podmetanja požara i ispisivanja grafita mržnje...“, piše u izveštaju.
Dalje se ocenjuje da je tada odgovor vlasti bio neadekvatan i da je policija bila aktivnija u zaštiti radnji manjina 2003. i 2004. godine posle sličnih napada, ali da sada nije preduzela preventivne mere da zaštiti domove i radnje i uopšteno gledano nije identifikovala počinioce, čak iako je bila prisutna tokom napada.
„Formiranje u junu nove koalicione vlade izazvalo je dramatične preokrete u pogledu ratnih zločina, tako što je uhapšen Radovan Karadžić i prebačen u Haški tribunal. Međutim, Vlada nije uspela da uhapsi Ratka Mladića“, navodi se u opširnom odeljku izveštaja o Srbiji i Kosovu.
„Hjuman rajts voč“ navodi da je romska zajednica u Srbiji i dalje „osetljiva“, kao i da su borci za ljudska prava i novinari bili pod „obnovljenim pritiskom“, navodeći da tužilac specijalnog suda za ratne zločine Vladimir Vukčević i dalje dobija pretnje smrću posle hapšenja Karadžića i drugog haškog optuženika Stojana Župljanina.

Panama priznala nezavisnost Kosova

Ministar spoljnih postova u privremenoj Vladi Kosova Skender Hiseni je juče zvanično informisan da je Panama priznala nezavisnost Kosova, saopštio je danas MIP Kosova.

Panama je 54 zemlja u svetu koja je priznala Kosovo, koje je jednostrano proglasilo nezavisnost 17. februara prošle godine.

Kosovo dobija bezbednosne snage

Beograd -- Bezbednosne snage Kosova počeće da deluju od 21. januara, skoro godinu dana od proglašenja nezavisnosti, potvrđeno je u Vladi Kosova.




Okosnicu bezbednosnih snaga, činiće većinom čine pripadnici nekadašnje Oslobodilačke vojske Kosova, a najavljeno je da će one delovati u svim gradovima na Kosovu. U Ministarstvu za Kosovo i Metohiju ističu da Srbi formiranje bezbednosnih snaga ocenjuju kao novu pretnju i da sigurno neće biti u njihovom sastavu.

Ministar bezbednosnih snaga Kosova Fehmi Mujota potvrdio je juče da je u koordinaciji sa NATO-om određeno da Bezbednosne snage Kosova zvanično počnu da rade 21. januara nakon što se 20. januara deaktivira Kosovski zaštitni korpus.

Mujota je rekao da će pripadnici ovih snaga dobiti nove uniforme i da će biti raspoređeni u sedam kasarni.

“Pripadnici bezbednosnih snaga će biti opremljeni sa novim uniformama, simbolima i oznakama. Uniforme snaga bezbednosti koje je ministarstvo dobilo kao donaciju vlade SAD se nalaze u kampu Kfora ’Vrelo’ i njihova podela je započela u kasarni ’Adem Jašari’ i biće završena na vreme“, navodi on.

“Bezbednosne snage će biti smeštene u sedam kasarni - u Prištini, Uroševcu, Prizrenu, Mitrovici, Peći, Gnjilanu i Pomazatinu“, kaže Mujota.

Najavljeno je da će snage imati 2.500 aktivnih i 500 rezervnih pripadnika i da će biti multietničke.

Ministar bezbednosnih snaga Kosova Fehmir Mujota kaže da je odlučeno i da jedan od dvojice njegovih zamenika bude Srbin.

Državni sekretar u ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović kaže da sumnja da će u ovim bezbednosnim snagama biti Srba, jer ih oni doživljavaju kao novu pretnju.

“Sumnjam da će u tim snagama biti Srba. Prosto ne verujem da će bilo ko prihvatiti da u takvoj formaciji učestvuje, pogotovo ne verujem da će to biti neko ko je značajan u političkom smislu”, kaže Ivanović.

“Imajući iskustvo, gotovo sam siguran da će biti veoma teško kontrolisati te naoružane snage. Te prema tome od toga koliko će NATO striktno pratiti njihovo ponašanje i voditi računa o tome da li ni slučajno ne liče ni na kakvu vojsku, zavisiće i odnos srpske zajednice”, očekuje on.

“Bojim se da u strahu od nove pretnje to može da utiče na iseljavanje Srba, na njihovo zatvaranje u sopstvene krugove, što znači da ćemo imati još manje komunikacije sa kosovskim Albancima, a to dugoročno znači novu nestabilnost i još manje razumevanja između dve najveće etničke zajednice na Kosovu”, smatra Ivanović.

Predlog Martija Ahtisarija o formiranju bezbednosnih snaga Kosova izazvao je oštra sporenja još u toku pregovora Beograda I Prištine 2007. godine.

Srpska strana je u tome videla začetak Kosovske vojske i predlagala je da Kosovo bude demilitarizovano.

Srbija i Rusija se i dalje oštro suprostavljaju formiranju ovih snaga, a kritikama i osporavanju su se pridružile i članice NATO-a koje nisu priznale jednostranu secesiju Kosova, pre svega Španija.

Jakovljev: Nasilje na Kosovu povezano sa kriminalom

Francuski brigadni general Mišel Jakovljev, koji je kao komandant severnog sektora Kfora zadužen i za Kosovsku Mitrovicu, izjavio je danas da "nasilje na severu Kosova nije ni političke niti etničke, nego kriminalne prirode", kao i da je "povezano sa nezakonitim poslovima".

Komentarišući u intervjuu listu "Koha Ditore" incidente koji su se dogodili krajem decembra i početkom januara, on je rekao da se radi "o kriminalnom nasilju, a ne o neprijateljstvu između dve zajednice".
"Pojedine mlade ljude kriminalci koriste za lične ciljeve. Nema ničeg međuetničkog, i svi se slažu oko toga", rekao je Jakovljev. On je istakao da je saradnja KFOR-a i misije Euleks na severu Kosova "veoma bliska", kao i da Euleks ima potpunu podršku KFOR-a.
Jakovljev je ocenio da je jedan od glavnih problema za sever Kosova krijumčarenje, posebno goriva, ali i da zadatak KFOR-a nije sprečavanje krijumčarenja. On je naveo da je situacija na severu Kosova "uglavnom bezbedna", ali da ima problema u "centralnoj Mitrovici".
"Imamo jedno žarište, centralnu Mitrovicu, ali u drugim mestima, poput Leposavića, Zubin Potoka ili Vučitrna nema mnogo problema", rekao je general.
Govoreći o odnosima sa predstavnicima Srba, on je istakao da "razgovara sa svima i da nije na njemu da odlučuje ko je legalan, a ko nije".
"Moram da se bavim pitanjima bezbednosti i da razgovaram sa svima koji imaju uticaja u zajednici", ukazao je Jakovljev.

Skrivan masakr nad Srbima


NEVIĐENI prizori kakve su gledali italijanski vojnici koji su sakupljali tela Srba masakriranih na Kosovu. Otkrića o tajnim zarobljeničkim logorima, u Albaniji, koje su držali borci za otcepljenje iz OVK. I jezive sumnje da su nekim zaroboljenicima uzimani organi i prodavani na crnom tržištu.
To je druga strana ratnih zločina u bivšoj Jugoslaviji, na kojoj Srbi, od krvnika, postaju žrtve etničkog čišćenja, piše italijanska "Panorama" i ekskluzivno objavljuje fotografije italijanskih vojnika koji su ušli na Kosovo u junu 1999, posle bombardovanja od strane NATO, i zatekli tela ostala od egzekucija kojima su se bavili Albanci.
- Osećao se zadah smrti, kilometar za kilometrom. Našli smo zajedničke grobnice Kosovaca koje su ubijali Srbi, ali rat se nije završio onako kako smo se nadali - rekao je general Mauro del Vekjo, sada član italijanskog Senata.
Te godine komandovao je snagama od sedam hiljada ljudi, počev od Italijana, koji su među prvima ušli na Kosovo.
- Svakoga jutra u prvih 15-20 dana obaveštavali su me o pronađenim telima Srba i Roma, ostavljenim po ulicama i putevima. Ubistva su se posle toga nastavila, ali nešto proređena. Ko nije pobegao rizikovao je smrt ili otmicu - priča Del Vekjo. - Napuštene srpske kuće su sravnjivane sa zemljom ili paljene. Albanci su napadali i crkve i manastire. Cilj je bio da anuliraju svaki oblik srpskog prisustva.
Te, 1999. godine, za Italijane druga strana medalje rata na Kosovu predstavljala je tabu o kojem se nije smelo pričati novinarima. Fotografije koje su snimali vojnici i svedočile su o žrtvama Albanaca, proglašene su tajnim.
Na jednoj slici vidi se mlada žena odevena u crno čije je lice prekriveno krvlju, a na grudima se vidi rupa od projektila. Egzekucija, telo je ostavljeno na seoskom putu, potom iz pijeteta pokriveno italijanskim maskirnim platnom. Na drugoj fotografiji muškarac sede kose, go do pasa, bačen na šljunkovitu obalu reke. I vojnici koji nose plastične vreće sa telima.
- Na tim fotografijama su srpske žrtve - seća se Del Vekjo. - Niko nije sakupljao njihova tela, ona su ostavljana na nezamislivim mestima. Kao u Đakovici, gde smo u jednoj fabrici našli žrtve - Rome. Odgovorni za ta ubistva su gerilci iz OVK. Danas je raspuštena, premda su mnogi njeni članovi pripadnici novih snaga bezbednosti zemlje koja je od skora nezavisna, piše "Panorama".
- Preklinjale su nas Srpkinje, majke i žene, koje su prijavljivale otmice sinova i muževa. Ponekad smo ih nalazili mrtve. U drugim slučajevima nikada se nisu pojavili objašnjava Del Vekjo.
Veteran istražitelj zajedničkih grobnica u Bosni, Peruanac Pablo Hoze Barajbar, vodio je kancelariju za nestale osobe protektorata UN u Prištini (Unmik) od 2002. do 2007. Između 300 i 400 Srba, Roma i "kolaboracionista" Beograda OVK je zarobila i prebacila u Albaniju, u tajne logore.
- Izvesno je da su Srbi odvođeni preko granice, premda ne znamo tačno koliko njih. Jedan od logora bio je u Kuksu, potvrdio je bivši funkcioner UN. - Jedan Albanac, koji je i sam odveden u Kuks sa bratom 1998, pričao mi je da je video zatvorenike - Srbe - otkriva Barajbar, koji se vratio u Južnu Ameriku. Preživeli je oslobođen 1999, po dolasku trupa NATO, jer je njegov otac platio otkup. Od brata vraćeno je samo telo.
- Svedok mi je potvrdio da su u Kuks dolazili razni komandanti OVK, uključujući i Agima Čekua - otkriva Barajbar.
Čeku je bio šef glavnog štaba OVK i premijer Kosova do januara 2008. godine. Od Srba koji su držani u Albaniji niko se nije
vratio kući.
- Dobijali smo informacije da bi na obližnjem lokalitetu Bicaj mogle da budu sahranjene neke osobe koje su bile zatvorene u logoru Kuks - kaže bivši funkcioner UN.
Druga svedočenja otkrivaju još jeziviju priču. Juna 1999. u Prizrenu, na zapadnom Kosovu, otimani su ljudi (ne samo Srbi) i prebacivani u Albaniju.
- Na granici su bili nemački vojnici NATO. Samo bi mahnuli kamionima koji su prolazili - kaže Barajbar, na osnovu informacija koje je dobio od jednog šofera i manuelnih radnika povezanih sa OVK koji su tovarili kamione. Neke zarobljenike vodili su jugoistočno od Kuksa, u blizini Burela, u "žutu kuću" gde je jedna od soba bila pretvorena u improvizovanu "operacionu salu. Tu su hirurzi vadili organe zatvorenicima". Organe su "preko aerodroma Rinas, kod Tirane, slali u hirurške klinike u inostranstvu da ih transplantiraju pacijentima koji plaćaju. Jedan od informatora lično je obavio takvu isporuku" - stoji u knjizi Karle del Ponte, koja je objavljena u aprilu.
Barajbar je izvršio inspekciju u zloglasnoj "žutoj kući". U izveštaju na 10 strana piše da "nije našao konkretne dokaze", ali je otkrio tragove krvi "u kujni i jednoj prostoriji - magacinu". Stručnjaci UN su takođe našli špriceve, lekove za opuštanje mišića i delove hirurških materijala.
Barajbarov izveštaj je godinama ostao mrtvo slovo na papiru, dok su na Kosovu izašla na videlo i tela drugih nestalih Srba. Na stratištu Volujak, 50 kilometara od Prištine, nađeno je 26 srpskih civila koje je OVK zarobio jula 1998, kada su gerilci pokrenuli ofanzivu protiv grada Orahovca. Žene su puštene, muškarci, uključujući i male dečake, nikada se više nisu vratili. Jedna grupa je dovedena na rub jame ruku vezanih žicom. Oni koji su imali više sreće umrli su odmah, od pucnja u potiljak, i bačeni u jamu. Pre egzekucije odveli su ih u stanicu policije u Mališevu. Jedna zatvorenica, kojoj su posle pretili, videla je kako stižu neki oficiri OVK. Među njima Jakup Krasnići, u crnoj uniformi.
- Jasno sam čula kako je naredio: "Ubijte ih sve".

”NOVOSTI” REŠILE MISTERIJU
GODINE 2003. policija UN našla je u oblasti Dečana jeziv foto-dokument, koji je toliko brutalan da je "Panorama" odlučila da ga ne štampa. Fotografije prikazuju grupu pripadnika OVK koji pokazuju odrubljenu glavu jednog Srbina. Gerilci se zadovoljno cere, a potom ih kamera beleži i sa dve glave u jednom džaku. Srpski list "Večernje novosti", piše "Panorama", identifikovao je i krvnike i žrtve.
Kada su slike snimljene, tokom rata, tu oblast je kontrolisao Ramuš Haradinaj, komandant OVK koji je posle postao premijer.

ČAK SUDETIĆ: ORGANI PRODAVANI U TURSKOJ
AMERIKANAC hrvatskog porekla Čak Sudetić radio je kao istražitelj Haškog tribunala za bivšu Jugoslaviju i redovno izveštavao o sukobima na Balkanu za "Njujork tajms". Zajedno sa bivšom glavnom tužiteljkom Haškog tribunala Karlom del Ponte on je napisao knjigu o ratnim zločinima počinjenim na tlu bivše Jugoslavije, "Lov".
U toj knjizi se pominje kriminalna organizacija koja je srpske zarobljenike koristila kao "osnovne sirovine". U tajnim albanskim klinikama njima su vađeni organi koji su kasnije prodavani. Prenosimo šta je Čak Sudetić o tome rekao u intervjuu koji je dao novinaru italijanskog časopisa "Panorama" Stefanu Đantinu.
* Koliko je Srba oteto tokom 1999. i kasnije prebačeno u Albaniju?
- Oko 400 Srba je prebačeno preko granice i ubijeno. Nekima od njih su vađeni organi.
* Da li se kao žrtve pominju samo Srbi sa Kosova?
- Ne, bilo je i Roma, ali i žena različite nacionalnosti, pa čak i Albanki. Njih su primoravali da se prostituišu a potom su i njima vadili organe. Mnogi sumnjaju u istinitost ovih tvrdnji o vađenju organa. Postoje indikacije da su ti zločini zaista počinjeni, ali nema konkretnih dokaza. Istražitelj Unmika Pablo Hose Barajbar pripremio je izveštaj o "žutoj kući" koji potvrđuje pisanje Karle del Ponte.
* Gde su ti organi kasnije prodavani, u kojim zemljama?
- Ukoliko pažljivo analizirate rezultate istrage o međunarodnoj trgovini ljudskim organima otkrićete da u periodu od 1999. do 2000. svi tragovi vode u Tursku.
* Zašto Haški tribunal nije nastavio istragu o "žutoj kući" i nestalim Srbima?
- Tribunal je odlučio da ovi događaji nisu u njegovoj nadležnosti jer su se odigrali posle juna 1999. kada je rat završen. To su mogli da istraže Albanija i Unmik. Njih treba pitati zašto to nisu učinili.

Izbori na Kosovu?


Do kada će vladati? - Predsednik i premijer Kosova, Fatmir Sejdiu i Hašim Tači

Odluka predsednika Kosova Fatmira Sejdiua da se parlamentarni izbori održe tek 2011. godine, izazvala je burne reakcije predstavnika opozicionih partija. Ramuš Hardinaj najavio tužbu protiv Sejdiua i Pitera Fejta.

Nakon konsultacija sa predstavnicima međunarodne zajednice predsednik Kosova Fatmir Sejdiu doneo je odluku da opšti izbori budu organizovani 2011. godine kada ističe mandat aktuelnoj vlasti. Kako je saopšteno iz predsednikovog kabineta ove godine će biti održani samo lokalni izbori, a odluka je doneta u skladu sa članom 161 Ustava Kosova i ostalim važećim pravnim aktima. Odluku Sejdiua podržala je Vlada Kosova i Međunarodna civilna kancelarija (ICO), na čelu sa Piterom Fejtom.



S druge strane, opozicija ističe da je došlo do povrede i Ustava i Ahtisarijevog plana. Naime, u Sveobuhvatnom predlogu Martija Ahtisarija, na kojem se zasniva Ustav Kosova, navedeno je da se najkasnije devet meseci od stupanja na snagu tog rešenja za status Kosova organizuju izbori na svim nivoima - što znaci u ovoj godini. Zbog toga je predsednik opozicione Alijanse za budućnost Kosova, Ramuš Haradinaj, najavio da će njegova stranka podneti tužbu Ustavnom sudu Kosova protiv predsednika Kosova, čim ta institucija postane operativna. “Žalićemo se i Upravljačkoj grupi za Kosovo, dakle zemljama članicama ICO-a, za pogrešnu podršku koju je Piter Fejt dao kosovskom predsedniku Fatmiru Sejdiuu”, rekao je Haradinaj, dodavši da će zatražiti parlamentarnu raspravu povodom te odluke predsednika.

Opozicija ne isključuje proteste

Odluku Sejdiua ne podržava ni opoziciona partija Demokratski savez Dardanije. Potpredsednik te partije Berim Ramošaj kaže da to pitanje ne smatra zatvorenim. “Nije trebalo doneti jednu takvu ad hoc odluku - bez prethodnih konsultacija sa političkim partijama. Ja ne verujem da je to konačna odluka, to može biti samo predlog", ocenjuje Ramošaj.



I sve ostale opozicione partije negodovale su zbog takve odluke kosovskog predsednika. One smatraju da su posle proglašenja nezavisnosti Kosova opšti izbori neophodni i ne isključuju ni mogućnost protesta.



Analitičar Behljuj Bećaj, takođe smatra da odluka predsednika Kosova nije ni pravno utemeljena, niti politički dobro izanalizirana. “Mislim da će ta odluka postojećoj vlasti omogućiti apsolutnu vlast i to je najveći problem. Odluka predsednika Kosova definitivno je uperena protiv onih koji ili nisu glasali ili su glasali za stranke koje su sada u opoziciji. Zato će verovatno doći do destabilizacije na Kosovu koja će prouzrokovati i vanredne parlamentarne izbore negde tamo krajem godine”, ocenjuje Bećaj.

Kosovske snage bezbednosti od sutra

Priština -- Kosovo će od srede imati snage bezbednosti, formaciju koja će naslediti Kosovski zaštitni korpus, koji je nastao demilitarizacijom Oslobodilačke vojske Kosova.



Kosovski zaštitni korpus formalno postoji do ponoći, a zatim automatski počinju da funkcionišu Kosovske snage bezbednosti. Formiranje Snaga bezbednosti predviđeno je predlogom Martija Ahtisarija, a brojaće 2.500 aktivnih pripadnika i 800 rezervista, opremljenih lakim naoružanjem.

Komandant budućih Snaga bezbednosti jeste dosadašnji komandant Zaštitnog korpusa Sulejman Selimi.

Prvobitna funkcija pripadnika Snaga bezbednosti biće angažovanje u kriznim situacijama i civilnoj zaštiti.

Predviđeno je da u sastavu Snaga bezbednosti bude 10 odsto pripadnika nealbanskih zajednica.

Pripadnike Kosovskih snaga bezbednosti novim uniformama opremiće SAD, vozilima Nemačka, a obuku će obavljati oficiri britanske armije. Obuka počinje 2. februara u Vučitrnu.

Mediji u Prištini navode da će većina pripadnika buduće formacije, oko 1.300 njih, preći iz Zaštitnog korpusa.

Oni su na proveri fizičke i mentalne spremnosti prošli test za prijem u novu formaciju. Ostali deo mesta biće popunjen redovnim konkursom, otvorenim za sve žitelje Kosova.

Pripadnici Kosovskih snaga bezbednosti ne mogu da imaju više od 35 godina, sem ako se radi o ekspertima za izvršenje specifičnih zadataka.

U naoružanju, piše štampa u Prištini, svaki pripadnik Snaga bezbednosti Kosova posedovaće pištolj, ali u većini slučajeva bez municije.

Kosovski Srbi ne odobravaju formiranje takve naoružane formacije, tvrdeći da će time još više biti poremećena bezbednost na Kosovu.

Kosovske Srbe ne čini spokojnim ni to što ključnu ulogu u formiranju Snaga bezbednosti ima NATO.

Bogdanović: Srbija i Srbi protiv

Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović rekao je danas da su Srbija i Srbi na Kosovu protiv formiranja bilo kakvih kosovskih bezbednosnih snaga, posebno jednonacionalnih.

"U ovom trenutku nepotrebno je formirati nove oružane snage, kada Kosovo postaje bure baruta i kada na Kosovu ima između 350.000 i 400.000 dugih cevi", rekao je Bogdanović u Kažiprstu B92.



Bogdanović je ocenio da "nema nikakve razlike između tih snaga i ozloglašene OVK, koja je samo preobučena ili skinula uniforme i predala dužnost Kosovskom zaštitnom korpusu, koji je predao dužnost novoformiranim bezbednosnim snagama Kosova".

On je zatražio demilitarizaciju čitavog prostora Kosova, jer se samo time može uspostaviti adekvatna bezbednost, ne samo na prostoru južne srpske pokrajine, nego i u čitavom regionu.

Bogdanović je najavio da će u razgovorima sa međunarodnom zajednicom i EU biti ukazano na svu pogubnost formiranja takvih bezbednosnih snaga, koje može samo da pogorša situaciju na KiM.

Govoreći o diplomatskim i pravnim mehanizmima za borbu protiv formiranja novih oružanih snaga, on je upozorio da je reč o kršenju Rezolucije SB UN 1244, po kojoj je KFOR jedina naoružana formacija na prostoru Kosova.

Ministar je rekao da veruje međunarodnoj zajednici, posebno u Euleks, bez obzira što se ta misija, kako je ocenio, u početku svoj mandata pokazala kao nevešta i nije izvršavala svoje zadatke, posebno oko događaja u severnoj Kosovskoj Mitrovici.

On je rekao da je Beograd spreman da koliko sutra počne pregovore sa UNMIK-om i Euleksom o realizaciji šest tačaka, koje je doneo SB UN i da Beograd insistira da ti razgovori počnu što pre, jer su tih šest tačaka bitne za opstanak Srba i drugih nealbanaca na KiM.

Bogdanović je dodao da je neprihvatljivo da na KiM postoji pravni i bezbednosni vakuum i da se događaju "neke stvari, a da za to niko nije odgovoran", ističući da Beograd želi što pre da razgovara i sa Albancima da bi rešavao, pre svega, pitanje statusa Kosova.

Na pitanje o mogućnosti otvaranja kancelarije Euleksa u Beogradu, koja bi se zvala kancelarija EU i obavljala funkciju veze između Beograda i Euleksa, Bogdanović je rekao da nema ništa protiv njenog otvaranja. Ona bi trebalo da bude direktna veza sa kancelarijom visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijera Solane- "da imamo stalnu komunikaciju".

Radić: Verovatno bez Srba

Činjenica da postoje kosovske snaga bezbednosti ne može se ignorisati, ali bi trebalo raditi na suzbijanju njihovog delovanja, kaže za B92 vojni analitičar Aleksandar Radić.

On takođe kaže da je malo verovatno da će u redovima novoformiranih snaga bezbednosti učestvovati Srbi, uprkos tome što bi po ključu međunarodne zajednice Srbi trebalo da čine 10 odsto tih snaga.

"Prilično optimistički iz kosovskih snaga bezbednosti doživljavaju šanse da će Srbi da se jave u takvu organizaciju. To bi značilo direktan prelazak na drugu stranu, na protivničku stranu, i mislim da je previše ozbiljna težina takvog čina, bez obzira na to što će se verovatno pronaći oportuniste koji će za platu da stupe u kosovske snage bezbednosti, ali mislim da će međunarodna zajednica imati veliki problem da ispuni tu formu o nacionalnom ključu koja je potrebna da bi se stvorila slika o tome da je reč o multietničkoj formaciji", rekao je Radić.

Pretnja krhkom miru

BEZBEDNOSNE snage Kosova formirane prethodnih meseci koje broje 2.500 aktivnih pripadnika i oko 500 u rezervnom sastavu, od ponoći su i zvanično aktivirane.
Iz vrha Srbije i od srpske zajednice na KiM stižu upozorenja da ove snage, koje su prema najavama predstavnika privremene Vlade Kosova, opremljene lakim naoružanjem i zadužene za krizne situacije i civilnu zaštitu, mogu ugroziti ionako krhki mir u pokrajini.
Predsednik Srbije Boris Tadić kazao je za B 92 da će država insistirati na rasformiranju KSB.
- Stvaranje kosovskih bezbednosnih snaga Srbija nikada neće prihvatiti - naveo je Tadić. - Takav akt nije dobar i ne doprinosi stabilnosti i bezbednosti. Samo demilitarizacija može da obezbedi sigurnost za sve ljude koji žive na Kosovu. Zato ćemo u svim međunarodnim forumima i u NATO insistirati na rasformiranju takvih snaga.
A, državni sekretar Ministarstva odbrane, Dušan Spasojević, na svečanosti povodom 130 godina diplomatskih odnosa Srbije i Italije u Rimu, upozorio je da je odluka o formiranju snaga za bezbednost Kosova dovela u pitanje
statusno neutralnu opredeljenost NATO prema Kosovu, kao i kvalitet odnosa Vojske Srbije sa KFOR.
Prema ranijim najavama, bezbednosne snage Kosova biće obučene za razbijanje demonstracija, a najveći broj ljudstva činiće pripadnici zaštitnog korpusa, koji će se samo preobući u nove uniforme nemačke proizvodnje. Motorna vozila će obezbediti SAD, dok će obuku čiji je početak planiran za drugi februar držati oficiri britanske vojske. Regrutovanje pripadnika BSK počinje sutra, a predstavnici KFOR tim povodom će na Univerzitetu u Prištini zainteresovanima dati sve važne informacije o novoj formaciji.
Ministar za KiM u Vladi Srbije Goran Bogdanović istakao je juče da je formiranje novih oružanih snaga nepotrebno u trenutku kada na Kosovu postoji između 350 i 400 hiljada dugih cevi. Govoreći o pravnim i diplomatskim mehanizmima za sprečavanje formiranja snaga bezbednosti Bogdanović je upozorio da je reč o kršenju Rezolucije 1244, prema kojoj je KFOR jedina naoružana formacija Kosovu.
Predstavnici Srba iz pokrajine i pozivaju Srbiju da energično zahteva ispunjenje Rezolucije 1244 u smislu povratka 1000 srpskih vojnika i policajaca u srpskim sredinama.


ŠEF MUČITELJ

Predstavnici kosmetskih Srba posebno strašnom ističu činjenicu da će tkz bezbednosne snage Kosova voditi Sulejman Selimi, zvani Sultan koji je po brojnim saznanjima i podacima maltretirao i mučio kidnapovane Srbe po logorima u Drenici.
- Kada je takav šef jedne organizacije, šta možemo očekivati od drugih članova - pitaju se predstavnici Srba sa Kosmeta.

BEZ SRBA U STROJU

PREDSTAVNICI Srba sa Kosova ističu da neće biti uključeni u formiranje BSK, u kome je, prema planovima, trebalo da oko 10 posto zauzmu nealbanci.
- Kao što ni do sada nismo imali nikakav vid saradnje sa KZK, nećemo se obazirati ni na njegovo novo lice. Smatramo da su KFOR, UNMIK, a sada i Euleks jedini nadležni za bezbednost u pokrajini - ističe Goran Arsić, načelnik Kosovskog okruga.

Kosovska policija - mučenja, iznude i pretnje

Kosovska policija na meti kritika Saveta Evrope zbog iznuđivanja priznanja, mučenja i drugih vidova maltretiranja. Najdrastičniji primer - pretnja likvidacijom. Istražitelji Saveta Evrope na Kosovu boravili 2007. godine. Izveštaj obelodanjen početkom sedmice.



Pune dve godine od kako su istražitelji Saveta Evrope otkrili niz slučajeva brutalnosti kosovske policije, izveštaj postao dostupan javnosti, uključujući niz navoda o mučenju zatvorenika i pritvorenika kako bi se iznudila priznanja. Savet Evrope opisao tretman pritvorenika, ali i bolesnika u izvesnom broju psihijatrijskih ustanova kao "mučenje".



"Navodi se, uglavnom, odnose na udarce pesnicama, šamaranje i šutiranje od pripadnika kosovske policije sa ciljem da se dobiju priznanja osumnjičenih za kriminalna dela... U nekoliko slučajeva, ozbiljnost zlostavljana je dostigla razmere mučenja", navodi se u netom objavljenom izveštaju komiteta za ljudska prava Saveta Evrope.

Nadalje, kako se navodi u izveštaju, pritisak pripadnika kosovske policije nastavljan je i posle batinanja i ostalih vidova zlostavljanja, sa ciljem da se oštećeni obeshrabre od podnošenja prijava zbog maltetiranja. Istovremeno, kosovski policajci ni jedan od ovih prekršaja nisu načinili pred pripadnicima međunarodne policije.

Članovi delegacije Saveta Evrope, njih osam, izvestili su i da nakon ispitivanja u policijskim stanicama, ali i tokom suđenja imali vidljive tragove zlostavljanja, ali da sudije, zbog toga, nisu preduzele nikakve mere, što predstavlja "poseban izvor brige".

U izvesnom broju slučajeva, policajci su osumnjičene izvodili van stanica i ispitivali ih na drugim lokacijama.

Ukupno, delegacija Saveta Evrope posetila je devet policijskih stanica na Kosovu, odnosno u Dečanima, Gnjilanu, Istoku, severnom i južnom delu Kosovske Mitrovice, Peći, Prištini i Vitini, nakon čega je ocenjeno da su ćelije prljave, male i u većini slučajeva potpuno neodgovarajuće za duži boravak.

Osmočlani tim je, takođe, posetio dva zatvora i niz pritvorskih jedinica na Kosovu, gde su otkrivene brojne nepravilnosti, poput batinanja vezanih zatvorenika u Dubravi kraj Istoka, dok su u lipnjanskom zatvoru osuđenici prebijani metalnim šipkama i pendrecima.

Delegaciju Saveta Evrope činili su Mauro Palma, Andres Lehtmets, Ana Gavrilova-Ančeva, Rolan Marke, Fabris Kelens i Mihael Nojrauter, lekari Erik Duran i Majkl Kelet kao i devet prevodilaca.

Zavales: Bar kratkoročno, Kosovo više neće biti u fokusu medjunarodne zajednice

"U pogledu Kosova i Srbi i Albanci, biće oprezni i izbegavaće problematične situacije i zalaganje za maksimalistička rešenja," kaže u razgovoru za Glas Amerike nezavisni politički analitičar Džon Zavales.


Zavales: Bar na kraći rok, Kosovo više neće biti u fokusu medjunarodne zajednice

Zavales: Bar krakoročno gledano, u svetlu aktuelnih problema na Bliskom istoku, posebno konflikta u Gazi i globalne ekonomske krize, Kosovo više neće biti u fokusu medjunarodne zajednice. Ćak i na samom Balkanu, veća pažnja se u ovom trenutku pridaje sporu Atine i Skoplja povodom zvaničnog imena Makedonije, nego Kosovu. Obe strane na Kosovu, srpska i albanska, nastojaće prema tome da zadrže sadašnje stanje bez daljih potresa. S tačke gledišta kosovskih Albanca, oni su u osnovi ostvarili većinu svojih želja i nezavisnost Kosova je do sada priznalo više od 50 država. Kosovski Albanci će nastaviti da polažu formalno pravo na celu teritoriju Kosova, uključujući severni deo i srpske enklave, ali kratkoročno gledano ne verujem da će preduzeti ikakve provokativne korake radi širenja svog autoriteta u tim oblastima. Beograd će se sa svoje strane držati dosadašnjeg odbijanja priznavanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i nastaviti da održava specijalne veze sa srpskom zajednicom. Dakle, i Srbi i kosovski Albanci, biće oprezni i izbegavaće problematične situacije i zalaganje za maksimalistička rešenja. Sve to nagoveštava kretanje u pravcu nekog vida mirne i neformalne podele Kosova. Približavanjem Srbije Evropskoj uniji, formalni status severnog dela Kosova i enklava, mogao bi da bude sve manje relevantan, dok će Beograd nastaviti da podržava status kvo i sadašnje odnose sa severnim delom Kosova i enklavama.

Glas Amerike: Da li očekujete da se broj zemalja koje priznaju Kosovo dramatično poveća, ili će se taj proces usporiti?


Zavales: Otkako je Kosovo prošle godine proglasilo nezavisnost, većina zemalja koje su energično podržavale njegovu nezavinost, priznala ga je u roku od mesec dana, a tokom proleća i leta taj broj se smanjio i potom znatno opao i uglavnom sveo na manje zemlje pacifičkog regiona. Jedan od glavnih faktora za to usporavanje, jeste to što je Srbija dobila pravo da slučaj proglašenja nezavisnosti Kosova razmotri Medjunarodni sud pravde. Ne očekujem da će u bližoj budućnosti veći broj zemalja da prizna nezavisnost Kosova, mada je izvestan broj članica Ogranizacije islamske konferencije spreman da to učini. Većina zemalja koje su izrazile duboku zabrinutost zbog jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, kao što su Rusija, Kina, Španija, Grčka i druge, zadržaće dosadašnji stav zbog regionalne bezbednosti i stabilnosti, uspostavljanja presedana, itd. Ukoliko Medjunarodni sud pravde odluči da nezvisnost Kosova nije uspostavljena u skladu sa medjnarodnim pravom, zemlje koje su priznale Kosovo naći će se u škripcu, pošto teza o jedinstvenosti kosovskog slučaja više neće biti održiva. U tom momentu, interesovanje medjunarodne zajednice za Kosovo će se povećati, naravno na teorijskom planu, a na praktičnom će zavisiti od daljih odnosa Beograda i Prištine.

Dve jake eksplozije u Kosovskoj Mitrovici, nema povređenih

KOSOVSKA MITROVICA, 24. januara (Tanjug) - Dve jake eksplozije, u kojima nije bilo povređenih, ođeknule su večeras na severu Kosovske Mitrovice, izjavio je Tanjugu regionalni portparol Kosovske policijske službe Besim Hoti.

Prva eksplozija čula se oko 20 časova, a druga jedan sat kasnije u blizini naselja Tri solitera, u kojem, pored Srba, žive i Albanci.

Hoti je rekao da nema povređenih, ali da je na jednom od solitera pričinjena manja materijalna šteta, pošto je od detonacije popucalo par stakala na prozorima.

U ovom delu Kosovske Mitrovice večeras je pojačano prisustvo Kosovske policijske službe i vojnika Kfora.

Istraga o tom incidentu je u toku.

Kosovo: Mirno nakon eksplozija

Kosovska Mitrovica, Priština -- Na severu Kosovske Mitrovice je mirno, nakon sinoćne dve jake eksplozije u naselju Tri solitera u kom žive Srbi i Albanci. Tom prilikom nije bilo povređenih.




Noć je u severnom delu Kosovske Mitrovice protekla mirno, a posebno u delu oko Tri solitera u kojem živi etnički mešovito stanovništvo i gde su sinoć odjeknule dve detonacije. U njima nije bilo povređenih, izjavio je za B92 portparol KPS-a Besim Hoti.

Prva eksplozija čula se sinoć oko 20 časova, a druga jedan sat kasnije. Pretpostavlja se da se radi o ručnim bombama, kazao je Hoti.

Na jednom od solitera pričinjena je manja materijalna šteta pošto je od detonacije popucalo nekoliko stakala na prozorima.

Sinoćne detonacije zabrinule su stanovnike Tri solitera, a usledile su nakon perioda zatišja u severnom delu Kosovske Mitrovice.

Ovaj deo grada, talas nemira zadesio je početkom godine. Tada je više od deset ljudi povređeno.

U severnom delu Kosovske Mitrovice od početka godine pojačano je prisustvo vojnika Kfora i policajaca Euleksa.

Gračanica: Napadnut 70-godišnjak

Vojin Aleksić (70) napadnut je sinoć u Gračanici, a iz njegove kuće nasilnici su odneli veću sumu novca.

Petorica maskiranih napadača napali su Aleksića oko 20 časova u njegovoj kući i naneli mu teške telesne povrede glave i ekstremiteta, preneo je Kim radio. Aleksićev unuk koji živi nekoliko ulica dalje rekao je da ih je napadnuti starac pozvao telefonom.

"Kada smo ušli u kuću, deda je ležao u krvi, sve je bilo ispreturano. Znam da je dedi slomljena noga jer je bila otvorena rana, to sam mogao da vidim", rekao je Aleksićev unuk, koji je ispričao da je iz kuće odneto 4.000 evra.

U dvorištu kuće je pronađen nož, a Kosovska policijska služba je izvršila uviđaj i istraga je u toku, preneo je Kim radio.

Dežurni lekar bolnice "Simonida" Slobodan Aranđelović kaže da je Aleksićevo zdravstveno stanje stabilno.

Prema Aranđelovićevim rečima, kod Aleksića utvrđene povrede glave, grudnog koša, desne ruke i noge, da je on hiruški zbrinut i njegovo zdravstveno stanje je sada stabilno.

Pojačanja "Jedinice za zajednice"

Kosovska policijska služba je povećala broj pripadnika "Jedinice za zajednice" koja deluje u sklopu policijske stanice u severnom delu Kosovske Mitrovice, rečeno je danas Tanjugu u KPS-u.

Portparol Besim Hoti izjavio je da je to učinjeno da bi se delovalo preventivno u onim zonama u severnom delu Mitrovice koje su se u minulom periodu pokazale kao mesta gde se dogadja najveći broj incidentnih situacija.

"'Jedinica za zajednice', sastavljena od Albanaca i Srba, sada broji oko dvadesetak pripadnika, nacionalna struktura je pola-pola, rade od jutra do ponoći i pod kontrolom su severne policijske stanice", kazao je Hoti.

On je naveo da "Jedinica za zajednice" deluje u naseljima Bošnjačka Mahala, Mikronaselje, Tri solitera i u obližnejm selu Suvi Do.

Srpska skupština 17. februara na Kosovu?

KOSOVSKA MITROVICA - Skupština zajednica opština Kosova i Metohije pozvala je narodne poslanike u Skupštini Srbije da 17. februara, na godišnjicu jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, održe sednicu u severnom delu Kosovske Mitrovice.





Poziv je upućen predsedniku i premijeru Srbije, ministru za Kosovo i Metohiju, predsednicima svih poslaničkih klubova u skupštini, predsednicima Odbora za Kosovo i Metohiju i za bezbednost.

U pismu predsedniku Borisu Tadiću istaknuto je da se delegati Skupštine zajednica nadaju da će, 17. februara, Skupština Srbije poništiti sve odluke i akte "monstrum države".

Tribina: Kosovo četvrto po korupciji u svetu

Kosovo je na četvrtom mestu po korupciji u svetu, a najkorumpiranije je sudstvo, rečeno je na jučerašnjoj tribini u Medija centru u Čaglavici.

Direktor Agencije za antikorupciju Kosova Hašan Preteni kazao je na tribini da korupcija potresa sve oblasti života, i to od najnižih administrativnih nivoa do vrhova vlasti.

"Do sada smo objavili šest izveštaja o radu, svi oni pokazuju najveću korumpiranost u četiri grupe institucija. Redosled je drugačiji od izveštaja do izveštaja, ali uvek prva četiri mesta zauzimaju sudstvo, vlada, lokalna vlast i javna preduzeća", rekao je Preteni, prenosi Radio KiM.

Program-menadžerka u Komisiji za transparentnost i antikorupciju Merita Mustafa je kazala da je Kosovo po korupciji odmah iza Kambodže, Kameruna i Albanije.

"I Evropska komisija u izveštaju o progresu koji objavljuje svake godine o napretku zapadnog Balkana izražava jaku zabrinutost zbog pitanja korupcije na Kosovu", rekla je ona.

Na tribini je rečeno da je slična situacija i u srpskim institucijama na Kosovu, gde je zabeleženo nenamensko trošenje sredstava iz budžeta Srbije.

Takođe je ocenjeno da je korupcija prisutna i u redovima međunarodnih misija.

Problemi za nove kosovske snage

Visoki oficiri novoformiranih Kosovskih bezbednosnih snaga podneli ostavke, nezadovoljni načinom na koji su popunjavani redovi ove jedinice. Ostavke podneli general Fadilj Kodra, pukovnici Zenun Kodra i Raif Peteni. Prethodno, ostavku podneo i komandant garde Nuredin Ljuštaku. Sejdiu poziva na razum.



Brigadni general Fadil Kodra, pukovnici Zenun Kodra i Raif Preteni pridružili su se komandantu kosovske garde Nuredinu Ljuštakuu u bojkotu novih kosovskih bezbednosnih snaga, nezadovoljni načinom na koji su birani pripadnici ove formacije, zbog koje su bivši borci Oslobodilačke vojske Kosova već održali seriju protesta.

Poslednja u seriji kontroverzi prouzrokovana je "netransparentnim" izborom selekcije pripadnika netom rasformiranog Kosovskog zaštitnog korpusa u nove snage, te "direktim mešanjem određenih pojedinaca iz Borda za regrutaciju".

Trojica oficira su odluku obelodanila preko otvorenog pisma predsedniku Kosova Fatmiru Sejdiuu, komandantu novih snaga Sulejmanu Selimiju, poznatijem pod ratnim nadimkom "Sultan" i čelnicima ostalih institucija.

"Ostavke su podnete uz obrazloženje da je proces izbora pripadnika KBS-a iz Kosovskog zaštitnog korpusa bio netransparentan i da je obavljen direktim mešanjem pojedinaca iz borda za regrutaciju", navodi se u pismu nekadašnjih pripadnika OVK.

"Odluka je doneta uz velike manipulacije prilikom izbora bivših pripadnika KZK. Zbog ovoga više ne možemo biti deo ovih snaga", naveli su Fadilj i Zenun Kodra i Raif Peteni.



Komandant Kosovskih bezbednosnih snaga Sulejman Selimi nije želeo da komentariše ostavke, rekavši da čeka "službenu verziju ostavki".

Sejdiu je pozvao trojicu oficira da ne politizuju pitanje izbora pripadnika novih snaga, navodeći da je "jasno da u Kosovskim bezbednosnim snagama nema mesta za sve".

"Treba da imamo poverenje u rad i institucionalnu saradnju sa NATO-om, koji je u ovom slučaju glavni partner pomoći kosovskim institucijama i ministarstvu i vrhovnoj komandi KBS-a", izjavio je Sejdiu, pozivajući na stpljenje, mir i hladnokrvnost.

"Ne bih želeo da uđemo u politizirano tretiranje ove teme. Na kraju karajeva, iz ovoga niko ne može izaći pobednik. Važno je da pobednici budu narod Kosova i republika", rekao je Sejdiu.

Krasnići: Stanje zabrinjavajuće

Predsednik skupštine Kosova Jakup Krasnići izjavio je da su poslednji događaji u Kosovskim snagama bezbednosti izuzetno zabrinjavajući i da je bilo nepravilnosti u procesu prelaska pripadnika Kosovskog zaštitnog korpusa u novoformiranu oružanu formaciju.

"Želim da budem potpuno otvoren - čuo sam da je bilo nepravilnosti i neprofesionalizma u izboru pripadnika KSB. Nadamo se da će institucije koje su za to nadležne korigovati proceduru i da su zainteresovane za konsolidaciju KSB", rekao je Krasnići.

Nove ostavke usledile su nakon što je bivši komandant Garde Kosova Nuredin Ljuštaku odbacio mogućnost angažmana u novim snagama, stajući na stranu nekoliko stotina nekadašnjih saboraca, čije su aplikacije za Kosovske bezbednosne snage odbačene, jer nisu prošli odgovarajuće testove, uključujući i znanje srpskog jezika.

Prošle sedmice, oko 200 bivših pripadnika Kosovskih zaštitnih snaga protestovalo je zbog toga što nisu primljeni u KSB, tražeći da bude izvršena detaljna kontrola prijava i rezultata testova koji su polagali za prijem.

Nuredin Ljuštaku je jedan od osnivača Oslobodilačke vojske Kosova, pošto je je još od 1991. godine bio aktivan u "Dreničkoj grupi" Adema Jašarija. Nakon Jašarijeve smrti 1998. godine, postavljen je za komandanta OVK za Donji Prekaz i člana štaba za oblast Drenice. Tokom rata bio je blizak saradnik Hašima Tačija i Sulejmama Selimija.

Fadilj Kodra i njegov bliski saradnik Zenun Kodra bili su tokom rata značajni lokalni komandanti u Drenici. Posle rata, obavljao je niz funkcija u Kosovskom zaštitnom korpusu, a prilikom formiranja novih snaga bio je šef odeljenja KZK za informacije, nezvanične obaveštajne službe te formacije. Pre šest godina, pripadnici Kfora nakratko su ga uhapsili jer je prilikom pretresa njegove kuće pronađena veća količina oružja i municije.

Euleks preuzeo sudske predmete

PRIŠTINA - Euleksove sudije i tužioci preuzeli su od svojih kosovskih kolega više od 1.250 predmeta koji se odnose na organizovani kriminal, ubistva i korupciju, piše prištinski Ekspres.





"To su predmeti koje smo nasledili od UNMIK", rekao je šef pravosudnog odeljenja Euleksa Alberto Perduca.

Lokalni pravosudni zvaničnici preneli su Ekspresu da je najveći broj predmeta iz Okružnog suda u Prištini.

Nova strategija za povratak na Kosovo i Metohiju

Iz budžeta će se za Kosmet i dalje izdvajati oko pola milijarde evra godišnje

Ministarstvo za Kosovo i Metohiju priprema strategiju održivog opstanka i povratka na Kosovo i Metohiju koja će vladi biti predložena verovatno tokom februara ove godine. Nova strategija, kako saznaje „Politika”, predviđa da izdvajanja za Kosmet ostanu na sadašnjem nivou od oko pola milijarde evra godišnje. Način trošenja budžetskih sredstava bi, međutim, trebalo da bude bitno promenjen.

Predlagači nove strategije polaze od stava da bi novac koji se izdvaja za ove namene mogao biti upotrebljen mnogo racionalnije i to tako što bi se ulagao u konkretne razvojne projekte, a ne linearno, za opšte potrebe. Budžet, u osnovi, treba da bude razvojni, a ne socijalni.

Vladi se preporučuje da od opština zatraže da naprave biznis-planove u kojima bi se navelo šta je moguće učiniti u okviru održivog povratka i opstanka raseljenih. Predviđeni su projekti za sever pokrajine, za centralne delove Kosova i Metohije, Šar-planinu i Kosovsko Pomoravlje. Opštine u centralnim delovima Srbije sa velikim brojem raseljenih moći će da učestvuju u rešavanju njihovih problema tako što će im nuditi pomoć za povratak.

Strategija na kojoj se radi usmerena je ka ekonomskom jačanju svih zajednica na Kosovu i Metohiji, a rađena je uz poštovanje međunarodnih normi. „Naši planovi nisu usmereni ni protiv koga. Oko 250.000 ljudi je prognano sa Kosova, a oko 40.000 stanova je porušeno ili uzurpirano. Tim ljudima treba pomoći da se vrate i bezbedno žive od svog rada”, kaže jedan izvor u vladi.

Počinje obuka pripadnika KBS-a

PRIŠTINA - Prvih 300 pripadnika Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) počeće danas osnovnu obuku u Vučitrnu, saopštila je Glavna komanda Kfora.



Regrutacija, provera i izbor kandidata za KBS sprovodi se u skladu sa NATO standardima i Kfor je blisko sarađivao sa resornim kosovskim ministarstvom u razrađivanju ovog procesa, navedeno je u saopštenju.

Prva faza procesa odnosila se prvenstveno na pripadnike Kosovskog zaštitnog korpusa (KZK) koji su želeli da se prijave za KBS, a regrutovanje će se i dalje obavljati širom Kosova za sve podnosioce zahteva iz civilnog društva.

Proces izbora pruža jednak postupak i jednake šanse za sve kandidate koji žele da pristupe KBS-u, tvrdi se u saopštenju i podseća da je taj proces počeo u septembru 2008.

Svi kandidati bili su podvrgnuti formalnom procesu provere koji je započinjao razmatranjem prijave da bi se utvrdilo da li kandidat ispunjava osnovne kvalifikacione kriterijume. Provera je obuhvatala proveru fizičke spremnosti, intelektualnih sposobnosti i rezultate razgovora.

Na osnovu provere su zatim usledili lekarski pregled i sigurnosna provera "odabranih" pojedinaca, kaže se u saopštenju Kfora.

Rezultati su saopšteni pismom koje je predato lično svakom kandidatu, što je učinilo osoblje Kfora 20. januara.
Obrađeno je više od 2.800 prijava. Izabranim kandidatima je ponuđeno uslovno stupanje u KBS. Potvrda uslovnog pristupa zavisi od uspeha postignutog na sigurnosnoj proveri i završenoj osnovnoj obuci.

Svi kandidati koji nisu izabrani, ali su zadovoljili minimum uslova, još imaju mogućnost da budu izabrani za službu u KBS-u.

Grčka ministarka danas na Kosovu

PRIŠTINA - Ministarka spoljnih poslova Grčke Dora Bakojani posetiće danas Kosovo u svojstvu predsedavajućeg Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju.



Ona će se tokom boravka u Prištini susresti sa predsednikom Kosova Fatmirom Sejdiuom i premijerom Hašimom Tačijem.

Predviđen je i radni ručak sa predstavnicima međunarodnih institucija i organizacija na Kosovu.

Grčka ministarka izjavila je u intervjuu agenciji Rojters da Holandija nepravedno blokira napredak Srbije ka Evropskoj uniji, insistirajući na prethodnom hapšenju preostalih optuženika za ratne zločine.

Bakojani je tokom jučerašnje posete Srbiji rekla da vlasti u Beogradu čine sve da uhapse haškog begunca Ratka Mladića i izruče ga Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu.

"Čvrsto verujem da je srpska vlada veoma jasno pokazala da želi punu saradnju sa Haškim tribunalom", rekla je Bakojani.

"Mislim da većina mojih kolega u Evropskoj uniji to zna, kao i da niko ne može da drži kao taoca jednu demokratsku vladu, sasvim mladu demokratiju, zbog njene prošlosti, iako jasno šalje ispravne poruke", rekla je grčka ministarka.

Bakojani: Holandija nije fer prema Srbiji

"Neću štedeti truda da promenim mišljenje naših holandskih kolega, jer iskreno verujem da (njihov stav) nije fer prema Srbima", naglasila je Bakojani, čija zemlja trenutno predsedava Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).

"Možemo da procenjujemo srpske vlasti prema njihovoj volji da sarađuju, a po mom mišljenju, oni su sada iskreni i zaista žele punu saradnju, tako da niko ne bi trebalo da čeka samo na hapšenje Mladića", dodala je Bakojani.

Rojters podseća da Grčka nije priznala jednostranu proglašenu nezavisnost Kosova, i povodom toga Bakojani je rekla da to za njenu zemlju predstavlja veoma tešku odluku.

"To je za Grčku veoma teška odluka. Za neke od nas je još suviše rano da takvu odluku donesemo", istakla je grčka ministarka.

Bakojani: Pružiti više pomoći Bosni i Hercegovini

Kada je u pitanju region Balkana, Bakojani je pozvala međunarodnu zajednicu da pruži više pomoći Bosni i Hercegovini.

"Bosni je potrebna sva pomoć koju u ovom trenutku možemo da pružimo, kako bi na taj način stabilizovali situaciju", rekla je Dora Bakojani.

"Mislim da je (u Bosni) i dalje potreban specijalni izaslanik, ali to ne znači da on treba da ima ovlašćenja da smenjuje zvaničnike. Verujem da bi same vlasti u Bosni trebalo da budu odgovornije za sopstvene odluke", dodala je ona.

Upitana o stavu Grčke u sporu s Makedonijom oko imena te države, Bakojani je rekla da je Atina spremna da pregovara o pronalaženju kompromisnog rešenja, koje obuhvata i geografsko obeležje, kao što je Severna Makedonija, jer u protivnom ta zemlja neće moći da postane članica NATO.

"Zemlja koja ima loše susedske odnose, ne može biti saveznik druge zemlje. Ovo je jedno od osnovnih pravila Alijanse i sve države koje su postale članice NATO rešile su probleme koje su imale", zaključila je grčka ministarka.