Aktuelno iz sveta politike ....

Nemačka za priključenje Srbije EU



Predsednik
Srbije Boris Tadić i nemački kancelar Angela Merkel podelili su u
Berlinu uverenje da Srbija ima jasnu evropsku perspektivu, ali nisu
zatajili razlike u pristupu dve zemlje rešavanju kosovskog pitanja.

"Naši utisci o Srbiji su veoma dobri. Mi želimo priključenje Srbije
EU", poručila je nemačka kancelarka u zajedničkom obraćanju novinarima
sa srpskim predsednikom.

Merkel je saopštila da se u Nemačkoj i u Evropskoj uniji još vode
razgovori o tome kakav će stav zauzeti prema inicijativi Srbije da
Generalna skupšina UN zatraži od Međunarodnog suda pravde mišljenje o
tome da li je Kosovo proglasilo nezavisnost u skladu sa međunarodnim
pravom.

Predsednik Srbije je, kako je rekao novinarima, obavestio Merkelovu da
iza inicijative na Generalnoj skuspštini UN stoji namera Srbije da se
proces rešenja kosovskog pitanja sa političkog prenese na pravni teren.


Tadić je naglasio da Srbija nije promenila svoj stav o Kosovu i da neće priznati nezavisnost svoje južne pokrajine.

"Srbija ne menja svoj politički plan kada je reč o Kosovu", poručio je predsednik Srbije.

On je još jednom naglasio da će se Srbija diplomatskim putem boriti za
Kosovo. Srbija rešenje za tu pokrajinu vidi u suštinskoj autonomiji,
precizirao je Tadić i izjasnio se protiv njene podele.

Značaj prisustva misije EU na Kosovu i Metohiji i podrška koju bi ta
misija dala poboljšanju prilika u različitim oblastima života nisu
sporni ni za Beograd, niti za Berlin, ali je predsednik Srbije osporio
njen legalitet u odsustvu mandata Ujedinjenih nacija.

Predsednik Tadić je preneo stav da misija Euleks može da dođe na
Kosovo, ali uz tri preduslova: da Sasvet bezbednosti UN donese odluku o
tome, da nema primene Ahtisarijevog plana i da misija EU na Kosovu bude
statusno neutralna.

Merkel je rekla da je važno da misija Euleks radi na celom Kosovu i da je to bila jedna od tema razgovara sa Tadićem.

Tadić je istakao da je ekonomski napredak Srbije preduslov političke
stabilnosti, da bez političke stabilnosti Srbije nema stabilnosti na
Balkanu, a bez toga, ukazao je, nema ni ekonomskog razvoja regiona.

"Uloga Srbije na prostoru čitavog Balkana je veoma važna. Ključni i
strateški cilj Srbije je da postane članica EU", rekao je srpski
predsednik i naglasio da očekuje podršku Nemačke na tom putu.

On je takođe izrazio očekivanje da će zvanični Berlin podržati
implementaciju prelaznog sporazuma i kandidaturu Srbije za članstvo u
EU.

Nemačka kancelarka je istakla da su srpsko-nemački odnosi dobri. Ona je
izrazila uverenje u uspešan privredni razvoj Srbije i dodala da veruje
da Srbija ima evropsku prespektivu.

"Naši utisci o Srbiji su veoma dobri. Mi želimo priključenje Srbije EU", zaključila je ona.

Merkel je odala priznanje novoj vladi Srbije za hapšenje haškog begunca
Radiovana Karadžića, ocenjujući to kao "važan signal", ali je podsetila
da su u bekstvu još Ratko Mladić i Goran Hadžić.

Zbog straha da ga ne otruju Karadžić kuha sam


Radovan Karadžić



Milivoje Ivanišević, član pravnog tima za Karadžićevu obranu, posjetio ga je prije nekoliko dana i tvrdi da je u odličnom psihofizočkom stanju, prenosi srbijanski Press.
'Zdravlje mu nije ugroženo, iako jede vrlo malo i žive od biljne hrane. Tog dana kada sam bio kod njega pojeo je samo 15 sjemenki bundeve. Rekao mi je da se na takav način prehrane odlučio isključivo iz nužde, jer se boji da će ga netko otrovati. Zato je odlučio kuhati sam', ispričao je Ivanišević.

Karadžić i na statusnoj konferenciji najavio da će se braniti sam
'Radovan puno čita, tražio je da mu donesem Shakespearea, Kafku i drugu literaturu. Tražio je i da mu donesem knjigu 'Državno pravo zapadnih Srba' koju je napisao Zejnil Mašić. Zamolio me da i od Milice Koljević, supruge pokojnog potpredsjednika RS Nikole Koljevića, tražim dnevnik koji je pokojni Nikola vodio. Milica je od tog dnevnika napravila knjigu koja će Radovanu pomoći tijekom obrane', tvrdi Ivanišević.
Ispričao je kako Radovan vodi brigu o sebi i svojem zdravlju te da se odmah nakon dolaska u zatvor počeo skrbiti i za druge zatvorenike. Najviše se druži s Dragomirom Miloševićem i Vinkom Pandurevićem.
Ivanišević tvrdi kako Karadžić nema prigovora na tretman u haškom pritvoru.

Sutra sastanak ministara energetike EU


BRISEL, Ministri energetike EU razgovaraće sutra u Briselu o mjerama zaštite članica Unije od nove energetske krize koja bi mogla da bude izazvana sporom između Rusije i Ukrajine zbog cijene prirodnog gasa.

“Kriza neće biti rješena sve dok ne bude stabilnog sporazuma između Rusije i Ukrajine”, rekao je portparol Evropske komisije za energetiku Feran Taradelas Espuni.

Moskva, Kijev i EU postigli su danas dogovor o raspoređenju međunarodnog posmatračkog tima za nadzor protoka ruskog gasa kroz Ukrajinu u Evropu, a analitičari upozoravaju da bi kriza mogla da se ponoviti, jer Ukrajina i Rusija još nisu našle zajednički jezik oko cijene ovog energenta.

Prekid isporuke ruskog gasa preko Ukrajine izazvao je velike teškoće brojnim zemljama članicama evropskog bloka.

Rusija, Ukrajina i EU potpisale su dokument o nadzoru tranzita ruskog prirodnog gasa ka drugim zemljama Evropu, što bi trebalo da omogući da danas bude nastavljena isporuka ovog energenta evropskim potrošačima.

Uspostavljanje međunarodne posmatračke komisije za nadzor protoka gasa bio je ključni uslov za nastavak isporuka ovog energenta ka Evropi, s obzirom da je Rusija ranije optužila Ukrajinu da “krade” ruski gas namjenjen drugim zemljama, što je Kijev negirao.

Posmatrački timovi EU, koji bi trebalo da nadgledaju tranzit ruskog gasa kroz Ukrajinu, rasporedili su se juče na pet lokacija širom te zemlje.

Očekuje se da bi isporuke ruskog gasa ka Evropi mogle da krenu u roku od 36 časova.

Vojvodina inicira sporazum srpskog i slovenačkog parlamenta



LJUBLJANA - NOVI SAD - Predsednik Skupštine AP Vojvodine Šandor Egereši razgovarao je danas u Ljubljani sa predsednikom Parlamenta Republike Slovenije dr Pavelom Gantarom o unapređivanju interparlamentarnog dijaloga i budućoj saradnji dve demokratske institucije kojima predsedavaju.




Ukazujući na tradicionalno dobre odnose Slovenije i AP Vojvodine, predsednik Egereši je predložio da Skupština Vojvodine bude domaćin i inicijator potpisivanja okvirnog sporazuma o saradnji između Narodne Skupštine Republike Srbije i Državnog zbora Republike Slovenije, naglasivši da je na isti način nedavno uspešno realizovan takav sporazum između Srbije i Mađarske.

Egereši je dodao da bi u okviru ovog sporazuma bila precizirana i saradnja vojvođanskog i slovenačkog parlamenta.

Predsednik Egereši i predsednik Gantar razgovarali su i o produbljivanju saradnje skupštinskih odbora. Prema Egerešijevim rečima od 2006. godine veoma uspešno sarađuju odbori za poljoprivredu dva parlamenta, a sada bi ta saradnja mogla da bude proširena i na saradnju Odbora za evropske integracije i međunarodnu regionalnu saradnju Skupštine AP Vojvodine i Odbora za evropska pitanja slovenačkog parlamenta.

Egereši i Gantar razgovarali su i o evropskoj budućnosti Srbije, a predsednik vojvođanskog parlamenta naglasio je da je interes Srbije, pa samim tim i interes Vojvodine, što skorija ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridržavanju, čim se za to steknu uslovi.

"Vojvodina čini sve što može da pomogne Srbiji da se što pre približi Evropskoj uniji. I nakon mojih današnjih razgovora sa predsednikom slovenačkog parlamenta još više sam uveren u to da put Srbije ka Briselu vodi preko Ljubljane, Budimpešte i Beča" - naglasio je Egereši.

Egereši i Gantar razgovarali su i o procesu donošenja novog Statuta AP Vojvodine, a predsednik Skupštine AP Vojvodine je naglasio kako je «potvrda Predloga statuta APV jedan od testova razumevanja procesa evropeizacije i demokratizacije Srbije».

Na sastanku je bilo reči i organizovanju Dana vojvođanske kulture u Sloveniji i slovenačke u Vojvodini, kao i o mogućnostima obuke i edukacije eksperata iz Vojvodine, naročito u oblasti zakonodavstva EU.

"Želimo da iskoristimo sva iskustva koje je Slovenija stekla na putu ka Evropskoj uniji, kako bi i Srbija što pre prešla taj put" - istakao je Egereši.

Kina - SAD: Obeležena 30-a godišnjica uspostavljanja diplomatskih odnosa


Kineski predsednik Hu Djintao sa bivšim predsednikom Džimnijem Karterom i bivšim državnim sekretarom Henrijem Kisindžerom u Pekingu, 12. januara 2009.

Američki zvaničnici su se pridružili kineskim kolegama u Pekingu, na obeležavanju 30-te godišnjice normalizacije diplomatskih odnosa nekadašnjih hladnoratovskih rivala.

Danas završenim dvodnevnim manifestacijama prisustvovao je i kineski predsednik Hu Đintao, kao i Džimi Karter, koji je u vreme normalizacije odnosa 1979, bio predsednik Sjedinjenih Država. Kineski premijer Ven Đijabao se danas sastao sa američkom delegacijom i izjavio da će diplomatski timovi koji su radili na uspostavljanju veza ući u istoriju, jer su uveli dve zemlje u novu eru. Bivši američki predsednik Džimi Karter je juče izjavio da su diplomatske veze Sjedinjenih Država i Kine najvažnije na

Buš: Pravio sam greške, ali ostavljam svet slobodnijim

Američki predsednik Džordž Buš priznao je u noćašnjem oproštajnom govoru da je pravio greške, ali tvrdi da ostavlja svet slobodnijim nego što je bio kada je stupio na funkciju predsednika Sjedinjenih Američkih Država pre osam godina.



"Ima stvari koje bih uradio drugačije da sam mogao, ali sam uvek postupao u najboljem interesu nacije", rekao je Buš u završnom obraćanju javnosti, koje je direktno prenosila nacionalna televizija, uoči stupanja na dužnost izabranog predsednika Baraka Obame 20. januara.
Buš, koji je govorio u Istočnoj sobi Bele kuće u Vašingtonu pred grupom od pedesetak osoba, ponovio je da je napad na SAD 11. septembra 2001. zauvek izmenio njegov život. Čvrsto braneći bezbednosne odluke koje je doneo posle napada na Njujork i Vašington 11. septembra, Buš je istakao zadovoljstvo rezultatima tih odluka i podvukao da je "prošlo više od sedam godina bez teroristickih napada na teritoriju SAD".
"Jedino Amerika može da brani slobodu. Ako to ona ne bi činila slobodu ne bi branio niko drugi", tvrdi odlazeći američki lider



Buš je rekao da ostavlja bezbedniju Ameriku i bolji svet sa mnogo više demokratije, ali je upozorio da je najveća pretnja njegovom nasledniku i svim Amerikancima novi teroristički napad.
"Naš neprijatelj je strpljiv i odlučan da ponovo napadne", rekao je on u govoru koji je trajao 13 minuta.
Buš je podvukao doprinos SAD širenju demokratije i slobode u svetu.
"Amerika nastavlja da promoviše ljudsku slobodu, ljudska prava i ljudsko dostojanstvo".



Nekoliko sati pre govora, državni sekretar Kondoliza Rajs mu je, prilikom poslednje posete Stejt dipartmentu, poklonila zastave pet zemalja koje su postale "demokratske" za vreme Bušovog mandata: Iraka, Avganistana, Liberije, Libana i - Kosova.
Buš je ocenio da njegov neuspeh da postigne primirje između Izraela i Palestinaca u poslednjoj godini njegovog mandata nije potpuno uzaludan.
"Imamo viziju dve demokratske države, Izraela i Palestine, koje žive jedna pored druge u miru i sigurnosti", rekao je Buš.
Među uspehe svoje spoljne politike, Buš je naveo proširenje NATO na baltičke zemlje i Balkan, multilateralne pregovore o Severnoj Koreji i Iranu, pomoć Africi u borbi protiv gladi, bolesti i za slobodu, kao i jačanje odnosa sa Kinom.

Čaves: Obama u opasnosti da bude ubijen



Venecuelanski predsednik Ugo Čaves izjavio je da novoizabrani američki predsednik Barak Obama ima isti "neprijatni miris" svog prethodnika Džordža Buša i da je u opasnosti da bude ubijen ukoliko pokuša da promeni američku "imperiju".


Čaves smatra da je malo verovatno da će se loši odnosi Karakasa i Vašingtona popraviti odlaskom Buša, koji je venecuelanskog lidera često nazivao "đavolom".
"Nadam se da grešim, ali smatram da Obama nosi isti neprijatni miris, da ne kažem neku drugu reč", rekao je Čaves na političkom skupu na istorijskom venecuelanskom bojnom polju.
"Ukoliko Obama kao predsednik SAD ne poštuje naredbe imperije, oni će ga ubiti, kao što su ubili Džona Kenedija, Martina Lutera Kinga, ili Abrahama Linkolna, koji je oslobodio crnce i platio životom", rekao je Čaves.
Obama, koji će biti prvi predsednik SAD afroameričkog porekla u 232 godine dugoj istoriji te zemlje, preuzeće dužnost 20. januara, a ovaj događaj pratiće jake mere bezbednosti.
Odnosi Venecuele i SAD su pogoršani pošto je Čaves pobedio na izborima 1998. godine i prisvojio američke kompanije u sklopu svog socijalističkog programa nacionalizacije i optužio Vašington da podržava zaveru za njegovo svrgavanje sa vlasti. Prošle godine Čaves je proterao američkog ambasadora iz Venecuele. On je do nedavno izjavljivao da se nada da bi odnosi sa Vašingtonom mogli da se poprave. U proteklih nekoliko dana, međutim, od njega su se mogli čuti komentari na izjave koje pripisuje Obami da Čaves koči napredak u Latinskoj Americi i izvozi terorizam.

Inauguracija Baraka Obame

Beograd -- Pobednik na američkim predsedničkim izborima, Barak Obama, tačno u podne po lokalnom vremenu položiće zakletvu kao 44. predsednik SAD.



Amerika će tim činom dobiti do sada najmlađeg i prvog u istoriji predsednika afričkog porekla, dok ceo svet sa nadom očekuje da će dolazak novog lidera na čelo Bele kuće pomoći u prevazilaženju aktuelne svetske ekonomske krize i da će doprineti smirivanju brojnih kriznih žarišta širom planete.

Istoričari kažu da je inauguracija prvog predsednika Sjedinjenih Američkih Država Džordža Vašingtona 1789. u Njujorku bila skroman događaj.

U današnje vreme, svečano ustoličenje novog američkog lidera višednevna je svečanost koja podrazumeva paradu, koncerte i brojne balove.

Prema predviđanjima analitičara, inauguracija Obame biće najskuplja u istoriji, uprkos ekonomskim teškoćama sa kojima je Amerika suočena, a ukupni troškovi za te svrhe procenjuju se na 160 miliona dolara.

Proslave povodom stupanja na dužnost predsednika trajaće gotovo pet dana, uz rekordan broj učesnika od 1,5 do dva miliona ljudi.

Centralni događaj je zakletva, koju predsednik tradicionalno polaže pred Vrhovnim sudijom Sjedinjenih Država ispred zdanja Kongresa, i inauguracioni govor, kojim novi američki lider saopštava u kom pravcu namerava da vodi zemlju naredne četiri godine.

Obama će zakletvu položiti na Bibliji koju je 1861. godine prilikom inauguracije držao Abraham Linkoln.

Trenutak u kome Obama polaže zakletvu mnoge podseća na vreme kada je to učinio jedan drugi veliki američki predsednik - Frenklin Delano Ruzvelt.

Baš kako i današnji američki predsednik, Ruzvelt je 1933. u vreme velike ekonomske krize imao za zadatak da umiri javnost da će sve biti u redu uprkos ekonomskoj depresiji.

"Nema sumnje da je put pred nama dug i trnovit. Ali nikada ne zaboravite da se pravi karakter naše nacije ne pokazuje u mirnim vremenima, već kada su pred nama najteži izazovi", kazao je Obama.

Zvanična ceremonija inauguracije počinje u 10 sati po vašingtonskom, odnosno 16 po evropskom vremenu, ispred zgrade Kongresa.

Zakletvu će prvo položiti američki potpredsednik Džozef Bajden, a zatim, tačno u podne, i novi predsednik SAD Barak Obama, koji će potom održati i inauguracioni govor.

Sledi blagoslov i ispraćaj dosadašnjeg predsednika Džordža Buša, posle čega će se Obama uputiti na tradicionalni ručak na Kapitol Hilu.

U toku popodneva i večeri biće održan niz balova, a novi predsednik SAD će 21. januara, uz mnogobrojne istaknute ličnosti, prisustvovati službi u Nacionalnoj katedrali u Vašingtonu.

Na Televiziji B92 od 17 časova možete pratiti specijalnu emisiju povodom inauguracije Baraka Obame

Vašington u znaku inauguracije

Inauguraciji 44. američkog predsednika prisustvovaće, kako se procenjuje, oko dva miliona ljudi.

Vašington je danima u znaku inauguracije, a tokom višednevne proslave pojačane su mere bezbednosti, koje do sada nisu viđene ni za jednu predsedničku inauguraciju, kaže za B92 politički analitičar Obrad Kesić, koji u Vašingtonu živi od 1996. godine.

"U gradu vlada atmosfera velikog veselja. Poslednjih dva-tri dana ljudi stižu masovno iz cele Amerike. Skoro na svakoj ulici se vide policajci, kontrolni punktovi koji su postavljeni, zatvaraju se ulice", kaže Kesić.

Dolazak velikog broja američkih građana u Vašington nije iznenađenje jer se Barak Obama predstavlja kao narodni predsednik, kaže Kesić.

"On u samom programu i organizaciji inauguracije ima da se to proširi, da to ne bude samo za političku elitu nego da se oseti kroz celu Ameriku – organizuju se balovi i različiti događaji u vezi sa inauguracijom", objašnjava on.

"Druga poruka koja se šalje na ovaj način jeste da ovo predstavlja značajni raskid sa politikom prethodnog predsednika Džordža Buša. U suštini, to jeste tema inauguracije – nada za bolju budućnost i jedinstvo", kazao je Kesić.

Obrad Kesić kaže da će, prema njegovim informacijama, od zvanica iz Srbije svečanostima u Vašingtonu prisustvovati Milka Forcan, iz kompanije Delta, i advokat Zdenko Tomanović.

Slavlje i u Keniji

Inauguraciju Baraka Obame već slave i u selu Kogelo, u Keniji, rodnom mestu oca američkog predsednika.

"Obamomanija" uveliko je zahvatila Afriku. U Keniji slike Baraka Obame nalaze se na bilbordima i na autobusima. U Africi se nadaju da će Obama pomoći najsiromašnijem kontinentu.

44. predsednik SAD položio zakletvu

Obama započinje novu istoriju Amerike



Barak Obama je postao 44. predsednik SAD položivši zakletvu na svečanoj ceremoniji na Kapitol hilu. Početku onoga što mnogi nazivaju novom istorijom Amerike prisustvovalo je više od dva miliona ljudi, koji su se od jutros okupili u Vašingtonu, a na stotine miliona je pratilo prenos inauguracije širom sveta.

Novi predsednik SAD je na stepenicama na ulazu u zgradu američkog Kongresa podigao desnu ruku i zakleo se da će činiti sve što može da očuva, odbrani i zaštiti Ustav Sjedinjenih Država. Obama je, inače, nešto ranije postao predsednik SAD, jer njegov mandat po Ustavu počinje tačno u podne, bez obzira na to da li je položio zakletvu. Deset minuta pre prvog crnog predsednika, zakletvu je položio novi potpredsednik SAD Džo Bajden.



Odmah posle zakletve, koju je u neverovatnoj tišini propratila okupljena masa na Kapitol hilu, Barak Obama je započeo najvažniji govor u svojoj dosadašnjoj političkoj karijeri.
"Danas sam ponizan zbog ovog trenutka, zahvalan zbog ukazanog poverenja. Hvala predsedniku Bušu za službu našoj naciji tokom svog mandata i zbog velikodušnosti koju je prikazao u ovom periodu tranzicije. Zakletve se nekada polažu u dobrim vremenima, a nekada se zakletva polaže dok se nadvijaju tamni oblaci. Mi smo u sred krize, zemlja je u ratu protiv nasilja širom sveta, naša ekonomija je oslabljena, kuće su izgubljene, zdravstvo je skupo, škole nisu dobre... Ovo su indikatori krize, to pokazuju istraživanja i statistika. Manje merljivo, ali ništa manje važno je izostanak vere, koji se osećao širom Amerike. Danas vam kažem da su izazovi i ciljevi pred nama realni i teški. Znajte Ameriko – ispunićemo ih", rekao je Obama na početku svog govora.
Obama se u dugom govoru osvrnuo na sva goruća pitanja za SAD, a između ostalog je rekao da će se boriti protiv sve veće podeljenosti i "partijašenja" u Vašingtonu.
"Došli smo ovde da stavimo kraj na uskogrude žalbe, lažna obećanja, uzajamne optužbe i istrošene dogme, koje su predugo gušile našu politiku", rekao je Obama i dodao, "Znajte da je Amerika prijatelj svake nacije, svakog muškarca, žene i deteta koji žele budućnost mira i dostojanstva, i znajte da smo spremni da ponovo budemo predvodnici."
"Ostajemo najprosperitetnija i najmoćnija zemlja na planeti. Vreme odlaganja neprijatnih odluka je prošlo i potrebno je da počnemo novu izgradnju Amerike", istakao je Obama.
On je takođe istakao veličinu svog dostignuća kao prvi afroamerički šef Bele kuće, što je izazvalo glasno bodrenje publike.
"To je značaj naše slobode i našeg ubeđenja... Čovek čiji otac pre manje od 60 godina nije mogao da ode na ručak u lokalni restoran sada može da ovde pred vama položi ovu svetu zakletvu", rekao je Obama.

Nakon zakletve usledio je blagoslov i ispraćaj dosadašnjeg predsednika Džordža Buša, posle čega se Obama uputio na tradicionalni ručak na Kapitol hilu.
Posle ceremonije, Buš odlazi sa Kapitola helikopterom u vazduhoplovnu bazu "Endrjuz", izvan Vašingtona, a odatle će službenim avionom otputovati na svoj ranč u Teksasu.
U toku popodneva i večeri biće održan niz balova, a novi predsednik SAD će 21. januara, uz mnogobrojne istaknute ličnosti, prisustvovati službi u Nacionalnoj katedrali u Vašingtonu.

Barak Obama je na Kapitol hil stigao zajedno sa Bušom, i suprugama, u novom blindiranom automobilu firme Kadilak, koji su mediji nazvali "Zver", napravljenom specijalno za njega. Otvorena je čitava površina Nacionalnog mola, a gomila ljudi je ispunila ceo prostor od Kapitol hila do Linkoln memorijala.

U javnom saobraćaju je još pre zore bila gužva pošto su u grad pristigli ljudi iz različitih gradova i prigradskih naselja. Oko 40.000 bezbednosnih zvaničnika je prisutno u gradu, javlja BBC.
Vašingtonski metro je otvoren sat ranije, u 4.00 po lokalnom vremenu, i već tada su se na ulazima u metro u blizini parkinga u predgrađima formirali redovi. Vozovi su bili pretrpani ali su putnici bili dobro raspoloženi iako je bilo rano jutro.



Više hiljada autobusa stiglo je iz cele Amerike u okrug Kolumbija. Parkinzi su puni, pa čak i ulice koje su zatvorene sinoć kako bi se obezbedio prostor za posetioce. Jutros u 4.15 časova u desnoj traci međudržavnog puta 66 u Virdžiniji formirana je kolona vozila duga 2,5 kilometara. Gradske i lokalne vlasti upozorile su u više navrata posetioce da će biti kašnjenja u saobraćaju. Danas će biti zatvoreni svi mostovi koji Okrug Kolumbija povezuju sa Virdžinijom, a prelazak preko mostova biće odobren pešacima, biciklistima i vozilima koja imaju odgovarajuću dozvolu.
Veći deo centra Vašingtona biće zatvoren za saobraćaj, dok u drugim delovima grada neće biti dozvoljeno parkiranje.




Džordž Buš je ranije danas, u skladu sa tradicijom Bele kuće, u Ovalnoj sobi ostavio poruku novom predsedniku Baraku Obami, poželevši mu sve najbolje u radu kada danas stupi na funkciju. Bela kuća nije objavila detalje lične poruke koju je republikanski predsednik, koji je proveo dva mandata na toj funkciji, ostavio predsedniku iz redova demokrata.
Portparolka Bele kuće Dejna Perino rekla je danas da je sadržaj poruke sličan onome što je Buš govorio nakon pobede Obame na predsedničkim izborima o tome kako će otvoriti "novo, izuzetno poglavlje" u istoriji SAD. Buš je, takođe, poželeo sve najbolje novom predsedniku u radu.

Kako predviđa CNN, inauguracija Obame biće najgledaniji događaj u istoriji televizije.

Kastro ne sumnja u Obamu

Ideje novog američkog predsednika Baraka Obame su časne, izjavio bivši kubanski lider Fidel Kastro. Obama je iskren, ali tek treba da odgovori na brojna pitanja.



Bivši kubanski lider Fidel Kastro (82) razgovarao je u Havani sa argentinskom predsednicom Kristinom Fernandes o idejama novog predsednika SAD Baraka Obame.

Kastro je u saopštenju objavljenom na veb sajtu kubanske vlade naveo da nema "ni najmanju sumnju u časnost Obame sa kojom iznosi svoje ideje", ali je dodao da, i pored toga, "ostaju neka pitanja".

Jedno od tih pitanja je kako potrošački sistem koji troši resurse može da očuva čovekovu okolinu.

Obama je tokom kampanje rekao da želi da preduzme korake prema normalizaciji američko-kubanskih odnosa, ali da, zasad, neće ukinuti američki trgovinski embargo protiv Kube koji je na snazi već 46 godina.

Fidel Kastro se od 2006. godine, kada je operisan, u javnosti mogao videti samo na malobrojnim snicmcima i fotografijama, a kontakt sa širokom publikom održava najčešće preko svojih kolumni koje su objavljene na državnom internet sajtu i čija je učestalost za mnoge barometar njegovog zdravstvenog stanja.

Kristina Fernandes je navela da je Kastro pratio televizijski prenos Obamine inauguracije i da u njemu vidi "iskrenu osobu" i nekog ko "ima dobre ideje".

Kubanski predsednik Raul Kastro odbacio je glasine da je njegov stariji brat Fidel na samrti i rekao novinarima na aerodromu gde je pratio svoju argentinsku koleginicu da on vežba i da mu pomaže u obavljanju dužnosti.

"On radi vežbe, mnogo razmišlja, čita i pomaže mi", rekao je Raul Kastro.

Spekulacije da se Kastru pogoršalo stanje podstaknute su time da od 15. decembra nije objavio ni jednu od svojih redovnih kolumni, kao i komentarima njegovog saveznika, venecuelanskog predsednika Uga Čavesa, da se Kastro možda više neće pojaviti u javnosti.

Kastro se povukao nakon operacije u julu 2006. godine a kasnije je predao vlast svom mlađem bratu Raulu.

Novinske agencije bojkotovale Obamu



Prvog radnog dana Baraka Obame, novog predsednika SAD, koji je tom prilikom objavio da će njegovu administraciju odlikovati transparentnost, Bela kuća je napravila gaf i zabranila fotoreporterima vodećih svetskih agencija da slikaju Obamu u Ovalnoj sobi, što je tradicija prvog radnog dana svakog predsednika SAD. Agencije Asošiejted pres (AP), Tomson Rojters i Frans pres (AFP) su u znak protesta tog dana odbile da puste fotografije Obame u Ovalnoj sobi koje su im prosleđene iz predsednikovog kabineta, a koje je slikao službeni fotograf Bele kuće.

Obama je juče, svog drugog radnog dana, zvanično potpisao ukaz o zatvaranju zloglasnog vojnog zatvora Gvantanamo na Kubi i rekao da će taj zatvor biti ukinut najdalje za godinu dana.
Tom prilikom Bela kuća je ispravila grešku i pustila fotoreportere da slikaju Obamu u Ovalnoj sobi kako potpisuje ukaz o Gvantanamu, i te fotografije su odmah osvanule na servisima. Međutim, agencije su i dalje držale embargo na slike od srede.
Novinske agencije su do sada koristile fotografije koje su im prosleđivane iz Bele kuće samo kada se radilo o snimcima iz odaja koje nisu dostupne javnosti, poput privatne rezidencije predsednika ili Sobe za krizne situacije u Beloj kući. Ovalna soba je, prema tvrdnji agencija, javni prostor u kojem bi fotoreporterima trebalo da bude omogućeno da rade svoj posao, a ne da dobijaju gotov materijal.
Pol Kloford, direktor za odnose sa medijima agencije Asošiejted pres, kaže za „Blic” da ta agencija veruje da fotografije Obame u prostorijama Bele kuće koje su dostupne javnosti treba da načini sama, a ne da dobije gotove fotografije.
„I ranije je dolazilo do sitnijih nesporazuma, ali nisam siguran da je do sada zabranjivano da se predsednik slika prvog radnog dana u Ovalnoj sobi Bele kuće”, kaže Kloford.
Mladen Antonov, glavni urednik foto-službe agencije Frans pres, kaže da je zajednički dogovor novinskih agencija da i dalje ne puštaju fotografije koje šalje Bela kuća iz prostorija u kojima imaju pravo i sami da slikaju.
U Tomson Rojtersu kažu da bi puštanje fotografija koje im je slala Bela kuća iz Ovalne sobe predstavljalo kršenje ustanovljenih normi i kompromitovalo bi dugu tradiciju nezavisnog fotografisanja predsednika i Bele kuće.
Obama je u sredu rekao da, „počevši od danas, svaka agencija i ministarstvo mora da zna da ova administracija stoji ne uz one koji pokušavaju da sakriju informacije, već uz one koji žele da ih obelodane.
„Predugo je u ovom gradu bilo previše tajni”, rekao je Obama, koji je promenio odluke donete posle terorističkog napada na Ameriku 11. septembra 2001, a prema kojima su vladine agencije imale pravo da kriju podatke za koje ocene da javnost ne treba da zna.
Novi predsednik je u sredu uveče, 31 sat nakon polaganja zakletve ispred zgrade Kapitola, ponovio taj čin u mnogo mirnijoj atmosferi Bele kuće. Obama je to učinio zbog greške koju je prilikom diktiranja zakletve napravio Džon Roberts, predsednik Vrhovnog suda SAD. „Rešili smo da ovo ponovimo zato što nam je mnogo zabavno”, našalio se Obama.
I drugo polaganje zakletve u Beloj kući nije bilo dostupno za sve medije, već samo za četiri, poput „Njujork tajmsa”. Jedinu fotografiju tog događaja koja je izašla u javnost takođe je fotografisao službeni fotograf Bele kuće.

Prvi intervju Al-Arabiji

Američki predsednik Barak Obama izjavio da je došao trenutak da se Izraelci i Palestinci vrate za pregovarački sto i izrazio spremnost na dijalog sa Iranom ako Teheran popusti. Obama je ovo rekao u prvom intervjuu od preuzimanja dužnosti predsednika SAD, koji je dao televiziji Al-Arabija.
Izjava vezana za Izrael i Palestince dolazi u trenutku kada šalje u region svog novog izaslanika za Bliski istok Džordža Mičela.
On je, takođe, rekao da će održati obećanja data tokom kampanje i kad je reč o povlačenju američke vojnike iz Iraka.
Obama je ponovio da će se uskoro obratiti muslimanima „iz njihove prestonice“, a i da će pružiti „ruku prijateljstva“ muslimanskom svetu i s njim obnoviti odnose
„Imam muslimanske članove porodice. Živeo sam u muslimanskim zemljama. Moj zadatak je da poručim muslimanskom svetu da Amerikanci nisu vaši neprijatelji“, rekao je Obama.
Predsednik je dodao da će njegova administracija praviti „veoma jasnu“ razliku između Al Kaide i onih koji se ne slažu s njom.
Ocenjujući da su SAD do sada „diktirale stvari“, Obama je ocenio da svog izaslanika šalje na Bliski istok kako bi „čuo“ drugu stranu, nakon čega će Vašington „formulisati precizan odgovor“.
Obama je i priznao da će pregovaranje biti „teško i da će biti potrebno vreme“, kao i da nekoliko meseci neće biti dovoljno za rešavanje tog sukoba. On je ponovio da su SAD izraelski saveznik i da Izrael ima pravo na samoodbranu, ali je ukazao i da Izrael mora da napravi teške izbore i da će njegova administracija izvršiti veći pritisak na Izrael da to i učini.
Američki predsednik je ponovio nameru da omogući početak dijaloga sa Iranom i da pruži ruku islamskom režimu ako Teheran popusti.

Francuska paralizovana zbog protesta

LONDON - U Francuskoj je današnji dan prozvan "crnim četvrtkom" zbog najavljenih masovnih protesta zaposlenih i studenata, nezadovoljnih politikom predsednika Nikole Sarkozija, piše britanski dnevnik "Tajms".



Saobraćaj je od jutros u zastoju zbog generalnog štrajka na koji su pozvali svi sindikati u Francuskoj za odbranu radnih mesta, koja su ugrožena zbog ekonomske krize koja se odražava na francusku privredu.

Prema pisanju lista, očekuje se da će više od milion demonstranata širom Francuske izaći na ulice u prvom masovnom izlivu nezadovoljstva protiv politike Sarkozija, otkako je pre 20 meseci stupio na dužnost.

Sarkozi se sa štrajkovima radnika državnih službi suočavao i ranije, ali ovog puta strahuje se da bi uobičajene ulične demonstracije i blokada javnog prevoza mogli da prerastu u nerede širih razmera.

Francuzi plaćaju za cehove bankara

Dok kompanije propadaju, a nezaposlenost raste, mnogi Francuzi su uvereni da plaćaju ceh za krizu koju su izazvali finansijeri i bankari bliski Sarkozijevoj Vladi desnog centra, i traže da im se pomogne kao i nedavno propalim bankama.

Za razliku od radnika u javnim službama, zaposleni u privatnom sektoru će pre izabrati da "crnog četvrtka" budu na poslu, umesto da izgube zaposlenje protestvujući na ulicama, prenosi Bi-Bi-Si.

Severna Koreja poništila sve sporazume sa Južnom Korejom

SEUL - Severna Koreja saopštila je da poništava sve sporazuma sa Južnom Korejom, u poslednjem u nizu oštrih verbalnih napada za koje analitičari procenjuju da su namenjeni privlačenju pažnje nove američke administracije.





Jedan analitičar rekao je da sve veće tenzije povećavaju mogućnost vojnog sukoba na teško naoružanoj granici kojom je Korejsko poluostrvo podeljeno pre više od pola veka.

"Nema načina da se poboljšaju (odnosi) niti nade da će se oni ponovo uspostaviti", prenela je severnokorejska agencija KCNA saopštenje Komiteta za mirno ujedinjenje Koreje.

Kako je saopšteno, "sve dogovorene tačke koje se tiču prekida političkog i vojnog sukoba između Severa i Juga biće ništavne".

Komitet takođe navodi da će "Sporazum o pomirenju, ne-agresiji, saradnji i razmeni između Severa i Juga i ugovor o vojnoj graničnoj liniji na Zapadnom moru biti poništeni".

Zvaničnici Južne Koreje nisu odmah reagovali na saopštenje Pjongjanga.

Pjongjang: Odnosi vode u rat

Pjongjang -- Severna Koreja upozorila je da pogoršanje odnosa te zemlje sa Južnom Korejom vodi poluostrvo u ratni sukob.

Vlasti u Pjongjangu su pre dva dana saopštile da poništavaju sve političke i vojne sporazume potpisane s južnim susedom. Analitičari smatraju da ovako oštra retorika ima za cilj da izmeni tvrdu politiku južnokorejskog predsednika i privuče pažnju nove američke administracije.

"Politika sukobljavanja koju Južna Koreja nastavlja protiv Severne, izvor je vojnog sukoba i rata između Severa i Juga", navela je severnokorejska agencija KCNA.

Dve države, koje su tehnički još u ratu jer je njihov sukob iz 1950-53. okončan primirjem, a ne mirovnim sporazumom, imaju u blizini granice najmanje milion vojnika.

U Južnoj Koreji nalazi se i 28.000 američkih vojnika, zbog odbrane zemlje, preneo je Rojters.

Iz Severne Koreje su odnedavno učestale oštre reči prema južnokorejskom predsedniku Li Mjung Baku, koji je zapretio da će zaustaviti slobodan protok humanitarne pomoći ka siromašnom Severu ukoliko Pjongjang ne nastavi sa potezima ka završetku svog nuklearnog programa.

Napadnuta policijska stanica u Atini

ATINA - U današnjem napadu nepoznatih lica na jednu policijsku stanicu u glavnom gradu Grčke nije bilo žrtava, saopštila je policija.





Kako je prenela agencija Rojters, napad izvršen rano jutros u zapadnom predgrađu Atine, Koridalosu, policija dovodi u vezu sa levičarskom anarhističkom grupom "Revolucionarna borba".

"Na policijsku stanicu je ispaljeno više hitaca i bačena jedna ručna bomba, ali niko nije povređen", izjavio je jedan policijski zvaničnik koji nije želeo da bude imenovan.

Agencija podseća da se "Revolucionarna borba" pojavila posle razbijanja gerilske grupe "17. novembar" i da je izvela seriju napada na javne institucije, uključujući ispaljivanje rakete iz ručnog bacača na američku ambasadu u Atini u januaru 2007.

Žiskar D'Esten za referendum u Irskoj na proleće



DABLIN - Bivši francuski predsednik Valeri Žiskar D'Esten apelovao je danas da se u Irskoj novi referendum o Lisabonskom ugovoru EU održi na proleće, a ne na jesen, kako je planirano.

Na referendumu 12. juna 2008, Irci su sa 53 odsto glasova protiv odbacili Lisabonski ugovor o reformi institucija EU.

Pošto je dobila određene garancije, irska vlada je prihvatila da održi još jedan referendum ove godine, po mogućnosti u oktobru.

Žiskar D'Esten, jedan od tvoraca odbačenog ustava EU, koji je prethodio kompromisnom dokumentu - Lisabonskom ugovoru, za irski list "Ajriš tajms" rekao da će se u to vreme odlučivati o novom petogodišnjem mandatu Evropske komisije, koji u određenom smislu zavisi i od ishoda referenduma u Irskoj.

"Do odgovora Irske, ljudi neće znati da li će postojati 17 ili 27 komesara", rekao je Žiskar d'Esten, dodajući da to može da dovede do zabune.

Bivši francuski šef države je, takođe, rekao da bi najbolje vreme za referendum bilo u aprilu ili početkom maja, ali da ne zna da li je to izvodljivo.