Neredi u Letoniji

Neredi u Letoniji

Na stotine mladih uništavalo je u utorak automobile, razbijalo izloge i pljačkalo prodavnice u letonskoj prestonici Rigi, nakon što su se mirni antivladini protesti pretvorili u ulične nerede.



Neredi poput današnjih, posle protesta na kojem se okupilo na hiljade ljudi tražeći prevremene izbore, na ulicama Rige nisu viđeni od raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine.

Posle mirnog protesta nekoliko stotina učesnika uputilo se ka zgradi parlamenta, a pojedinci su pokušali i silom da uđu u zgradu u čemu su ih sprečile policijske jedinice za razbijanje demonstracija.

Nakon što je policija uspostavila kontrolu oko zgrade parlamenta, veća grupa demonstranata uputila se u centar grada, usput razbijajući izloge i prozore kockama iz kaldrme. Razbijeni su prozori na zgradi ministarstva finansija i drugom zgradama, a opljačkane dve ppodavnice alkoholnih pića i cigareta.

Demonstranti su usput prevrnuli i daskama i palicama razbili jedan policijski kombi i jedna patrolna kola.

Neredi su utihnuli tek posle tri sata, nakon što je policija sa pojačanjima i uz pomoć suzavca uspela da potisne demonstrante.

Policija je saopštila da je privedeno 126 učesnika nereda i da su u nasilju povređena tri policajca i petoro demonstranata.

Mnogi Letonci žele političke promene u zemlji čija je privreda, svojevremeno sa najvećom stopom rasta u Evropskoj uniji, doživela takav sunovrat da su vlasti od Međunarodnog monetarnog fonda morale da uzmu zajam od 7,5 milijardi evra.

Današnji miran antivladin protest u Rigi, na kojem su pevane patriotske pesme, nalikovao je protestima iz 2007. godine zbog kojih je tadašnji premijer morao da podnese ostavku.

Tadašnje četiri stranke vladajuće koalicije ostale su, međutim, i posle ostavke premijera na vlasti, a organizatori današnjeg skupa optužili su te stranke i premijera Ivarsa Godmanisa da su upropastili zemlju.

"Od predsednika zahtevamo samo jedno: Raspišite prevremene izbore i raspustite parlament", poručio je okupljenima na trgu u centru starog grada bivši šef diplomatije, a sada poslanik opozicije Artis Pabriks.

Neredi u Letoniji: Uhapšeno 128 demonstranata u Rigi

RIGA - Situacija na ulicama glavnog grada Letonije noćas je stabilizovana, posle velikih nereda u kojima je uhapšeno 126 lica, a više od četrdeset je povređeno. Ipak, u centru Rige se još uvek nalaze grupice agresivnih demonstranata, dok je policija u stanju najviše pripravnosti, prenela je agencija Itar-Tas .



Posle jučerašnjeg masovnog protesta, u organizaciji "Društva za druge politike", bivšeg ministra inostranih poslova Artisa Pabriksa, na kome je traženo rašpuštanje Sejma, letonskog parlamenta, oko 1.000 demonstranata uputilo se ka zdanju nacionalne skupštine u pokušaju da u njega uđe.

Oni su razbijali izloge i prozore na javnim ustanovama, bacali petarde, kamenje i flaše, dok je policija protiv njih koristila palice, suzavac i gumene metke.

Pošto su izgrednici potisnuti sa trga u blizini zgrade parlamenta, neredi su se nastavili po obližnjim uličicama Stare Rige i drugim delovima prestonice te baltičke republike.

Agresivna masa je prevrtala policijska kola, bušila gume na parkiranim vozilima i demolirala više kafića i restorana, a prodavnice opljačkala.

Predstavnica letonske javne bezbednosti, Kristina Apse-Krumini, izjavila j da su izazivači nereda bili mladi ljudi.

Više od 40 povređenih

Vlada i opozicija u Letoniji optužuju se međusobno da su odgovorne za sinoćnje nemire u Rigi u kojima je povređeno najmanje 40 ljudi.

Ministri tvrde da opozicioni poslanici koji su organizovali protest u utorak uveče snose odgovornost jer su protest održali uprkos rastućih socijalnih tenzija zbog ekonomske krize.

Sa druge strane, poslanici opozicionih stranaka optužuju vladu za nekompetentnost jer nije osigurala dovoljnu bezbednost.

Tigar u nemirima zbog recesije

Na protestu se okupilo oko 10.000 ljudi i to su najveće demonstracije od 1991, kada je Letonija dobila nezavisnost od tadašnjeg Sovjetskog Saveza.

Protest je organizovan na poziv opozicionih stranaka i sindikata kao skup protiv ekonomske politike vlade i na njemu je upućen poziv da vlada podnese ostavku i da budu raspisani vanredni izbori. Nakon protesta izbili su ulični nemiri na koje je policija reagovala bacanjem suzavca.

Letonija je postala članica Evropske unije u maju 2004. Zbog brzog ekonomskog razvoja, ova mala baltička zemlja sa 2,3 miliona stanovnika, dobila je nadimak "tigar" sa rastom bruto domaćeg priozvoda od čak 10,2 odsto tokom 2007. Ali, zemlja je prošle godine ušla u recesiju i ekonomske teškoće, pa se za ovu godinu očekuje dalji pad bruto domaćeg proizvoda.

Zima nezadovoljstva na evropskom istoku


Ulični neredi u Letoniji, Litvaniji i Bugarskoj nagoveštavaju da će ekonomska kriza koja je zahvatila te zemlje imati i socijalnu cenu



Više od 400 žitelja Letonije potpisalo se nedavno ispod peticije kojom se od ruskog oligarha Romana Abramoviča tražilo da – kupi njihovu domovinu. Druga grupa otišla je korak dalje i uputila apel Švedskoj da Letoniju, jednostavno – okupira. Razlog je u oba slučaja isti: finansijski kolaps zemlje. Naravno, pomenute inicijative delo su internet-šaljivdžija, ali, istovremeno, veoma dobro oslikavaju beznadežnu ekonomsku situaciju u kojoj se našla bivša sovjetska

Drastičnije dokazivanje nezadovoljstva Letonaca usledilo je neki dan kasnije, tačnije u utorak 13. januara u Rigi, kada je oko dvadeset hiljada nezadovoljnika u besu hrupilo u zgradu parlamenta odakle su na policajce počeli da bacaju kamenje. U okršaju između čuvara reda, koji se nisu libili da za rasterivanje mase upotrebe i suzavac, i demonstranata stradalo je 40 ljudi, a 126 ih je završilo u zatvoru. Neredi u Rigi bili su samo najava sličnih incidenata koji su usledili u bugarskoj prestonici Sofiji (30 povređenih, 150 uhapšenih) i glavnom gradu Litvanije Vilnjusu (gde je povređeno 38 osoba, a 150 uhapšeno).

Poznavaoci prilika u zemljama, takozvane, istočne Evrope, procenjuju da „narodne bune“ predstoje i Estoniji, Rumuniji, Ukrajini... Tačnije, onim zemljama koje je aktuelna svetska finansijska kriza najbolnije pogodila. Reč je o ekonomijama koje su u poslednjih desetak godina beležile dvocifreni rast, a u 2009. moraće da se zadovolje sa jedva pet procenata, i to uz popriličnu inflaciju.

Sve više fabrika se zatvara, sve više ljudi ostaje bez posla. To ne može da prođe bez posledica i, najverovatnije, dubokih socijalnih nemira. Raspad Sovjetskog Saveza i Istočnog bloka (uz ubrzani ulazak u EU i NATO) stvorili su kod žitelja država koje su im decenijama pripadale ubeđenje da su jednom nogom već stupili u svet bogatih. Rasprodaja kompletnih privrednih grana, čak i onih od strateškog značaja, činila se kao ulaznica za Zapad koju vredi platiti.

Finansijski slom koji je prvo potresao SAD, a potom se munjevito proširio na ostatak sveta, upravo je ove zemlje koje, praktično, više ne gospodare svojim sudbinama doveo na ivicu propasti. Pokušaji vlasti da dizanjem poreza i taksa obezbede barem osnovno funkcionisanje privrede i javnih službi rezultovalo je opravdanim gnevom građana. Sve više se ispoljava i nacionalna netrpeljivost. Analitičari se slažu u jednom: dosadašnje nevolje samo su uvod u još veće koje se očekuju već u proleće.

Uzroci nereda u Letoniji, Litvaniji ili Bugarskoj, na primer, nisu isti, ali u njihovom korenu uvek leži razočarenje u vladajuće elite i svest da vreme koje predstoji ne nosi olakšanje. Zaduživanje kod međunarodnih finansijskih institucija, kojem je u manjoj ili većoj meri moralo da pribegne više istočnoevropskih zemalja, teško da će stvari u dogledno vreme dovesti u red. Letonija koja broji jedva 2,2 miliona stanovnika zadužila se 6,25 milijardi dolara, Ukrajina kao najveća evropska zemlja posle Rusije – 16,4 milijarde... Problemi koje je izazvao spor ove zemlje i Rusije oko isporuka gasa Evropi samo su dodatno zakomplikovali celu situaciju. Upravo stoga analitičari procenjuju da bi Ukrajina uskoro mogla da bude poprište nemira sličnih onima u baltičkim zemljama.

Od problema nije imuna ni Rusija. Prema rečima vicepremijera i ministra finansija RF Alekseja Kudrina, u 2009. godini u najvećoj državi na svetu ne bi trebalo očekivati privredni rast veći od dva odsto, sa inflacijom od 13 odsto. Ni na Balkanu situacija nije ništa bolja.

Izgledi da naredno proleće bude „vruće“, pogotovo na socijalnom planu, sve su veći