Nezaposlenost...

Srbi strahuju da će izgubiti radna mesta



U Srbiji 46 odsto zaposlenih misli da postoji mogućnost da u ovoj godini izgubi posao, a isto toliko procenata misli da ima sigurno radno mesto, pokazala je studija agencije za istraživanje javnog mnjenja, medija i tržišta Medijum galup (Medium Gallup).

Srbija je peta na listi po broju ispitanika koji misle da bi mogli da izgube posao u 2009. godini, a ispred nje su Češka, sa 58 odsto, Peru sa 55 procenata, Kamerun sa 49 i Kosovo pod upravom UN sa 47 odsto, precizira se u delu globalne studije Medijum galupa koja se odnosi na sigurnost posla, a koja je sprovedena u 46 zemalja.

U Makedoniji 42 odsto ispitanih smatra da bi moglo da izgubi sadašnji posao, u Bosni i Hercegovini 38 odsto, Hrvatskoj 35 odsto, Bugarskoj 33 odsto, Rumuniji 22 procenta. Građani Hrvatske su, od svih stanovnika u regionu, iskazali najveće poverenje u zadržavanje svog sadašnjeg posla (60 odsto).

Srbija je rangirana i na sedmo mesto liste zemlja u svetu čiji stanovnici se svrstavaju među najveće pesimiste, jer 53 odsto očekuje da će ova godina biti lošija od prethodne. Na vrhu liste su Island i Singapur sa po 67 odsto anketiranih koji smatraju da će 2009. biti lošija od 2008. godine.

U slučaju gubitka posla svega 26 odsto građana Srbije smatra da bi brzo našlo novo zaposlenje, dok više od polovine (55 odsto) veruje da bi potraga trajala duže.

Galupova globalna studija "Glas naroda" (Voice of the people), koja je sprovredena krajem 2008, pokazala je da više od četvrtine zaposlenih u svetu (27 odsto) smatra da postoji mogućnost da izgube sadašnji posao, dok 63 procenata veruje da je njihov posao siguran.

Uprkos svetskoj ekonomskoj krizi rezultati nisu mnogo drugačiji od onih iz 2007. godine, iako je u nekim zemljama porastao strah od gubitka posla, a u Severnoj Americi pesimizam po pitanju vremena potrebnog za pronalaženje novog posla, navodi Galup.

Dve trećine ukupnog broja ispitanika (66 procenata) je navelo da očekuje porast stope nezaposlenosti u 2009. godini, a svaka četvrta osoba smatra da postoji mogucnost da baš ona ostane bez posla.

U slučaju da ostanu bez posla, 31 procenat smatra da bi relativno brzo našlo novi posao, dok više od polovine (54 odsto) strahuje da bi potraga za poslom trajala duže.

Osim u istočnoj i centralnoj Evropi, gde su mišljenja podeljena, zaposleni u svim svetskim regionima veruju da ne bi dugo tražili novi posao.

Najveću zabrinutost za gubitak posla izrazili su anketirani iz Latinske Amerike, jer 40 procenata smatra da postoji mogućnost sa izgube posao. Na Bliskom istoku isto misli 38 odsto ispitanih, u istočnoj i centralnoj Evropi 31 odsto, u Aziji i oblasti Pacifika 26 odsto.

Najmanje su zabrinuti u Severnoj Americi i zapadnoj Evropi gde po 22 odsto anketiranih smatra da postoji mogućnost da izgube sadašnji posao, odnosno više od 70 procenata smatra da im je posao siguran.

Danska je zemlja čiji stanovnici u najvećem broju, 85 odsto, smatraju da im je sadašnji posao siguran, slede žitelji Austrije, koji više nego prošle godine veruju u održanje radnih mesta, potom građani Holandije, Australije, Kanade, Novog Zelanda, Norveške, Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke i Velike Britanije.

"Blagi rast nezaposlenosti u 2009."



Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Vladimir Ilić izjavio je jutros da će, zbog ekonomske krize u svetu, tokom ove godine u Srbiji biti ili stagnacija ili blagi rast stope nezaposlenosti.

Ilić je RTS rekao da u ovom trenutku nema nikakvih indikacija povećane nezaposlenosti i da se, naprotiv, iz meseca u mesec se blago smanjuje nezaposlenost, ali da to ne znači da Srbija neće imati problema tokom ove godine.

On je precizirao da stopa nezaposlenosti u ovom trenutku iznosi 13,5 odsto i da od 2006. godine, kada je stopa nezaposlenosti iznosila 21,6 odsto, u Srbiji postoji pozitivan trend smanjenja nezaposlenosti.

Ilić je istakao da Srbija mora da se pripremi da pruži odgovor gražanima kako da se zaštiti od globalne krize, ocenivši da će u ovom trenutku pomoć zbog ekonomske krize pre svega biti potrebna velikim izvoznicima, jer će oni "prvi biti na udaru".

Upitan o podatku da je oko 200.000 ljudi starijih od 50 godina nezaposleno, Ilić je rekao da poslodavci odlučuju koga će zaposliti, a da država mora da pruži stimulanse poslodavcima da odaberu starije od 50 godina.

On je istakao da postoji niz, pre svega, poreskih olakšica za zapošljavanje starijih od 45 i 50 godina, da su subvencije za otvaranje radnih mesta daleko veće za zapošljavanje starijih gražana i da veliki broj ljudi starijih od 45 godina uspeva da naže posao.

Ilić je naveo podatak da se na posao čeka četiri godine, a žene nešto duže - 4,7 godina i da je prosečna starost ljudi na evidenciji Nacionalne službe 40 godine i da je jedna trećina nezaposlenih bez ikakvog obrazovanja - ili sa osnovnom školom ili bez nje.

On smatra da čitav obrazovni sistem mora da se usmeri prema potrebama tržišta rada.

Ilić je ukazao na suficit zanimanja u oblasti medicinske struke - preveliki broj lekara, medicinskih sestara, kojih je oko 30.000 na evidenciji Nacionalne službe.

On je naveo da se, kada je reč o visokom obrazovanju, najviše traže informatičari, graževinski, mašinski i elektroinžnjeri, zatim pojedina zanimanja u oblasti ekonomije - konsultanti ili bankari - i sve više programski savetnici.

Ilić je istakao da se traže i neke nove usluge koje su vezane za informacione tehnologije, sve vrste graževinskih zanimanja, stolari, moleri, limari, varioci i da je u ekspanziji i turizam, dok, na drugoj strani, sve manje mesta ima za one koji traže posao u poljoprivredi i rudarstvu.

Prema njegovim rečima, stopa nezaposlenosti mladih je veća od 40 procenata, ali veliki broj mladih radi "u sivoj zoni, na crno".

Plate iz budžeta za 260.124 zaposlena



U Srbiji će u 2009. godini plate iz budžeta dobijati 260.124 zaposlenih, što je u odnosu na prošlu godinu više za 1.633.

Sredstva za plate su planirana za 260.124 državnih službenika i nameštenika, izabranih lica u Skupštini Srbije, vladi, pravosuđu, zaposlenih u javnim službama, uključujući u obrazovanju i kulturi čija se sredstva za plate obezbeđuju putem transfera budžetu Vojvodine, navedeno je u tekstu budžeta.

Rashodi za zaposlene za iznose oko 188 milijardi dinara i u strukturi ukupnih rashoda budžeta učestvuju sa 23,8 odsto.

Najveći deo tih izdataka, u iznosu oko 181 milijardu dinara, odnosi se na plate zaposlenih koje se finansiraju iz budžeta Srbije. Za plate koje su isplaćivane iz budžeta u prošloj godini bilo izdvojeno oko 177 milijardi dinara.

Kako je navedeno u tekstu budžeta, od 2007. godine postoji obaveza donošenja Kadrovskog plana u roku od 30 dana od dana objavljivanja Zakona o budžetu, a njime se utvrđuje broj državnih službenika i nameštenika koji mogu biti u radnom odnosu na određeno i neodređeno vreme. Na taj način se utvrđuje i broj pripravnika za koje su obezbeđena sredstva u budžetu.

U razmatranju planova za ovu godinu od ukupnog zahteva za povećanje broja zaposlenih na teretu budžeta (8.848) prihvaćeni su, kako je navedeno, samo najneophodniji zahtevi. Oni se ne odnose na klasične administrativne poslove, već poslove suzbijanja kriminala, formiranje novih organa u 2009. godini, kao i preuzimanje izvršilaca koji su bili angažovani u privremenim institucijama Kosova i Metohije.

Na osnovu "opravdanih" zahteva predloženo je povećanje broja zaposlenih za 1.646.

Od toga je za Ministarstvo unutrašnjih poslova planirano povećanje broja izvršilaca za 500, u Upravi za izvršenje zavodskih sankcija 83, a za prauzimanje zaposlenih koji su bili angažovani u privremenih institucijama Kosova i Metohije 964 izvršioca.

Tu je i 50 izvršilaca za Visoki savet sudstva, 22 za Državno veće tužilaštva, 25 za Direkciju za upravljanje oduzetom imovinom i dva za Agenciju za borbu protiv korupcije.