Evropske kompanije u krizi..

Evropu čeka talas stečaja

Agencija za određivanje kreditnog boniteta Standard&Purs (SiP) upozorila je da bi u 2009. i 2010. ukupna stopa neizvršenja obaveza po ukupnim dugovima evropskih kompanija mogla da bude podignuta na čak 11,1 odsto, prema prosečno 3,2 odsto u proteklih 15 godina.



Agencija je zasnovala takvu ocenu na očekivanju da bi 60-75 evropskih kompanija, koje po rejtingu spadaju u rizičnu spekulativnu kategoriju, u ovoj i narednoj godini moglo da proglasi nemogućnost izmirivanja obaveza po ukupnim dugovima od 20-25 milijardi evra godišnje.
U normalnijim vremenima, najugroženije kompanije bi izgladile stvari sa kreditorima u okviru procesa restrukturisanja. Ali, kombinacija visoke zaduženosti u odnosu na kapital i mogućnost da se firma nađe u ozbiljnim teškoćama i pre nego što prekrši uslove zajma, po svoj prilici znači da će mnogo više kompanija završiti na kraju u formalnom, sudskom procesu.
Pored toga, vansudsko restrukturisanje obično podrazumeva da kreditori stavljaju na raspolaganje još novca, što je manje verovatno u današnjim uslovima na tržištu.
Evropske zemlje još postupaju sa insolventnim firmama znatno oštrije nego Amerika i one većinom završe u likvidaciji, konstatuje Ekonomist i dodaje da često i kreditore loše tretiraju, što znači da nijedna strana na kraju nije zadovoljna. Otuda zabrinutost da će Evropa rešavati dolazeću poplavu neizvršenja daleko manje efikasno od Amerike, što znači sporije uterivanje duga.
Prema podacima Svetske banke za 2008. na koje se poziva britanski list, najnižu stopu uterivanja duga u okviru stečajnog postupka ima Poljska, gde se na svaki dolar vrati tek 29,8 centi, a najvišu Danska (86,5 centi na dolar), dok je u SAD ta stopa 76,7, u Nemačkoj 52,2, a u Francuskoj tek 44,7.
U proseku, po dužini stečajnog postupka prednjače Poljska i Švajcarska (tri godine), ispred Nemačke, SAD i Francuske, na primer, sa 1,2, 1,5 odnosno 1,9 godina, dok je prosečno vreme za završetak postupka bankrotstva najkraće u Belgiji (0,9 godina).
Nekoliko evropskih zemalja je poslednjih godina pokušalo da izmeni propise tako da kompanije imaju bolje šanse za opstanak. Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Italija i Španija su uvele reforme postupka insolventnosti, smišljene da rehabilituju kompanije. Međutim, reforme su još uglavnom neisprobane i, u nekim slučajevima, kontroverzne.
U Francuskoj, na primer, gde se, prema podacima SiP, 90 odsto postupaka insolventnosti završi likvidacijom firme, novi postupci koji prethode insolventnosti stupili su na snagu pre tri godine. Najznačajnija je procedura, inspirisana američkim zakonom o sudskoj zaštiti od poverilaca, koja sprečava zaplenu imovine, omogućava direktorima da ostanu na funkciji i prvi put utvrđuje komitet kreditora.
Francuski proces insolventnosti je sačinjen da zaštiti kompanije i zaposlene, a kreditorima daje malo uticaja. Zbog toga, stope uterivanja duga su niske. To može da bude krupan problem, naročito za manje firme. Niska stopa povraćaja u Francuskoj mogla bi da dovede mnoge kompanije u opasnost u teškim vremenima koja dolaze.
Američki zakon o sudskoj zaštiti od poverilaca je kritikovan kao previše blag i popustljiv prema kompanijama, ali je dobro isproban, predvidljiv i prihvaćen i od dužnika i od kreditora.
U Britaniji postoje zalaganja za primenu sličnog stečajnog postupka. Otprilike petina radnika zaposlenih u britanskom privatnom sektoru radi za teško zadužene kompanije u vlasništvu privatnih akcijskih firmi, ukazuje advokat Kristofer Hol. On dodaje da bi socijalne i ekonomske posledice njihove likvidacije bile ozbiljne.
Kao u Francuskoj, insolventnost firme u Velikoj Britaniji obično rezultira njenom likvidacijom, mada je, za razliku od Francuske i nekih drugih zemalja kontinentalne Evrope, bar jedna strana na kraju zadovoljna: kreditori mogu da očekuju da dobiju nazad veći deo svog novca (prosečno 84,2 odsto).
Španiju je već zahvatio talas propasti građevinskih kompanija za nekretnine, na kojima će se isprobati novi propisi koji su stupili na snagu u septembru 2004. Zasad nema nagoveštaja da su nova pravila imala mnogo uticaja na stopu likvidacija firmi u zemlji od 90 odsto.
Zbog ogromnih razlika u tretmanu kreditora u Evropi - Velika Britanija, Irska, Holandija i skandinavske zemlje su najprijateljskije, Belgija, Nemačka, Portugalija i Švajcarska su u sredini, a Francuska, Italija i Španija najgore - u sledećih nekoliko godina će se po svoj prilici odvijati sudske bitke, zaključuje SiP.
Prema zakonu Evropske unije, kompanija može da zatraži bankrotstvo u zemlji gde ima glavni interes , a kreditori će se boriti da izbegnu po njih najgore propise. Tamo gde kreditori neće postići zadovoljavajući dogovor, kompanije će se suočiti sa naglim rastom troškova kapitala.

Volvo otpušta više od 1.600 radnika



Švedski proizvođač teretnih vozila "Volvo" najavio je da će otpustiti više od 1.000 zaposlenih, dok će u firmi "Volvo Pauertrein", koja isporučuje motore i druge delove, bez posla ostati 600 radnika.

Ukupno 1.020 zaposlenih na izradi kamiona "volvo" izgubiće posao u dve švedske fabrike u mestima Tuve i Umea. Posebno će biti pogođeno mesto Umea, gde je broj radnih mesta smanjen za 670. Zajedno sa nedavno otpuštenih 500 ljudi, broj radnih mesta je za samo godinu dana skoro prepolovljen - sa 2.250 pao je na oko 1.000.
U Tuveu će bez posla ostati 350 radnika. Fabrika "Volvo" u belgijskom gradu Gentu za sada neće biti primorana da otpušta radnike.
Kompanija to objašnjava različitim propisima u dve zemlje - belgijski propisi omogućavaju ograničenje proizvodnje bez otpuštanja radnika u ovoj fazi razvoja. Ograničenje proizvodnje u Belgiji biće usklađeno sa ograničenjem proizvodnje u Švedskoj. "
Volvo" otpuštanja radnika obrazlaže niskom potražnjom, kojoj se za sada ne vidi kraj. Prva dva talasa mera štednje bila su u septembru i oktobru prošle godine.
Od početka aktuelne ekonomske krize, "Volvo" je smanjio broj radnika u Švedskoj na polovinu, preneli su mediji.

I "Dojče banka" u crvenom



Najveća nemačka komercijalna banka, Dojče banka, saopštila je da, usled svetske finansijske krize, u 2008. godini očekuje neto gubitak od 3,9 milijardi evra, što znači da će biti "u crvenom" prvi put od kraja Drugog svetskog rata.

Glavni razlog gubitku je neto minus od 4,8 milijardi evra u četvrtom kvartalu, prenele su agencije. Pre samo godinu dana, u 2007, Dojče banka je zabeležila neto dobit od 6,5 milijardi evra.
U saopštenju banke, izdatom juče, se kao glavni uzroci ovako lošeg poslovanja navode gubici u trgovini akcijama i derivatima i loši rezultati investiranja u nekretnine. Izvršni direktor i predsednik upravnog odbora banke Jozef Akerman je u saopštenju naveo da je "izuzetno teško tržišno okruženje u proteklom kvartalu razotkrilo neke slabosti" u poslovanju banke i da je bančino rukovodsto "odredilo čitav niz mera da se izbori s tim slabostima".
Dojče banka je saopštila i da će kompanija Dojče post, u kojoj nemačka vlada ima više od 30 odsto akcija, privremeno preuzeti osam odsto akcija banke, čime će vladi biti omogućeno da indirektno učestvuje u oporavku najveće nemačke banke.