Aktuelno iz sveta nauke

Hormonska terapija smanjuje moždano tkivo

Hormonska terapija koja se obično daje ženama u menopauzi ubrzava gubitak moždanog tkiva, rezultati su najnovijih istraživanja.



Gubitak hormonskog tkiva ubrzava hormonska terapija koja tokom menopauze daje ženama.

Tokom ispitivanja 1.400 žena, naučnici su utvrdili da se žene koje su uzimale hormonsku terapiju, imale manje moždanog tkiva, odnosno smanjila im se masa mozga u odnosu na žene u istim godinama kojima nije data ta terapija.

Promena na mozgu se posebno odnosi na regije važne za pamćenje i koncentraciju.

Prethodne studije su utvrdile da hormonska terapija može da utiče na pojavu demencije i da smanjuje kognitivne funkcije žena.

Prema najnovijoj studiji, čeoni deo mozga kod žena lečenih hormonima, manji je za 2,37 kubnih centimentara u odnosu na žene koje nisu uzimale tu terapiju.

Ženama u menopauzi često se daje terapija hormona estrogena i progesterona.

Ljudske aktivnosti ugrožavaju život morskih životinja

Morski sisari, kao što su kitovi i delfini, zvucima komuniciraju međusobno, otkrivaju plen i snalaze se u morskim prostranstvima. Naučnici sve češće upozoravaju da pojačan pomorski saobraćaj, sonari i drugi slični uređaji, kao i seizmička istraživanja, ozbiljno ugrožavaju opstanak tih životinja. Naučnici strahuju da bi Klimatske promene mogle još više da pojačaju štetne posledice buke.

„Deo mojih otkrića tokom proteklih 15 godina svodi se na neverovatno bogatstvo zvukova koje ispuštaju kitovi.“


Brodski propeleri su glavni izvor nisko-frekventne buke u svetskim okeanima i morima

Kristofer Klark je direktor Programa bioakustičkih istraživanja na Univerzitetu Kornel, u državi Njujork.

„Dok se naš svet oslanja na slike, njihov se oslanja na zvuk,“ kaže Klark.

Ali tokom protekle četiri decenije, kaže Klark, u njihovoj prirodnoj sredini sve češće preovlađuju šumovi koje proizvodi čovek. Šumovi koje proizvode brodski propeleri spadaju u isti frekventni raspon kao zvuci koje ispuštaju kitovi. Kristofer Klark veruje da to dramatično smanjuje razdaljine na kojima kitovi mogu da komuniciraju, a da u nekim slučajevima sasvim ugušuje njihove glasove.

„Ako vi i ja razgovaramo preko stola dok ulicom prolazi veliki kamion, taj šum može kratkotrajno da nas zagluši, ali ne i da nam prekine konverzaciju. Ali ako kamion prođe dok se mi dovikujemo preko ulice, nećemo moći da se čujemo međusobno,“ kaže Klark.

Poznato je da zvuk prevaljuje mnogo veće razdaljine kroz vodu nego kroz vazduh. Kristofer Klark kaže da postoje jaki dokazi da kitovi komuniciraju na velikoj međusobnoj udaljenosti.

„Plavi kit može da čuje drugog plavog kita na udaljenosti od hiljadu kilometara,“ kaže Klark.

U izveštaju koji je 3. decembra objavio Međunarodni fond za dobrobit divljeg sveta – skraćeno IFAV – kaže se da povećana buka ne samo što onemogućava komunikaciju između životinja i zaglušivanje zvukova koji ih navode na plen, već im remeti i sposobnost snalaženja u prostoru i ometa prirodne aktivnosti, kao što su ishrana ili odgajanja mladunaca. Postoje čak i dokazi da je buka uzrokovala uletanje zbunjenih životinja u ribarske mreže ili nasukivanje u plićacima. Što je još gore, klimatske promene samo komplikuju ove ionako složene probleme.

„Naše aktivnosti uzrokuju apsorbovanje ugljendioksida iz vazduha stopom od nešto preko milion tona na sat.“

Piter Bruer je naučnik u Istraživačkom akvarijumu u zalivu Monterej, u Kaliforniji.
„Naš rad usredsređen je na to kako taj povećani nivo ugljendioksida menja hemijski sastav okeana,“ kaže Bruer.

Dodatne količine ugljendioksida povećavaju kiselost morske vode, što ima iznenađujuće posledice i za podvodnu akustiku.

„Količina nekih od molekula koji apsorbuju zvuk se smanjuje, pa se nivo buke povećava,“ kaže Bruer.

To se odnosi naročito na šumove niske frekvencije, u koje spadaju šumovi koje proizvode brodovi, sonari i mašine za traganje za naftom i gasom – ali i glasovi kitova. Prema Piteru Brueru, rešavanje problema pojačane podvodne buke u okeanima iziskivaće promene u strategiji komunikacija – ne za morske sisare već za ljude. On kaže da je potrebna bolja komunikacija između naučnika s jedne i vojnih, privrednih i ekoloških organizacija s druge strane, kako bi se smanjio sve štetniji uticaj ljudskih aktivnosti na život u morima.

U potrazi za pilulom za zaljubljivanje

Načnici iz Džordžije u potrazi su za pronalskom preparata koji bi omogućio da poveća ili smanji osećaj ljubavi. Istraživanja se obavljaju na životinjama u labaratoriji.



Istraživački tim iz Džordžije pokušaće da otkrije preparat koji bi omogućio osobama da ispolje svoja osećanja i da se zaljube.

"Nismo daleko od pronalaska preparata koji bi ljudskom mozgu omogućio da poveća ili smanji osećaj ljubavi", izjavio je prof. Leri Jang sa univerziteta "Emori" u američkoj državi Džordžiji, koji sa timom istraživača analizira hemijske supstance u mozgu koje utiču na privlačnost prema suprotnom polu.

Prof. Leri Jang je naučnom časopisu "Nejčer" rekao da bi to otkriće omogućilo i bolje lečenje autističnih osoba, kojima je teško da ispolje osećanja.

Trenutno se obavljaju istraživanja na životinjama u laboratoriji, kako bi se "dešifrovala" genska i neurološka složenost ljubavi.

Ocitoin "hormon ljubavi"

Slična istraživanja su već omogućila razvoj preparata protiv anksioznosti, post-traumatskog stresa i fobija.

Eksperimenti američkog tima su pokazali da, kada se hormon ocitocin ubrizga ženkama pacova, one brže uspostavljaju veze kada su u blizini mužjaka jer se, kako je objasnio Jang, radi o hemijskoj reakciji.

Ukoliko se ženkama smanji njihova prirodna količina ocitocina one će odbaciti mužjaka kao partnera.

Ocitocin, poznat kao "hormon ljubavi", utiče na društveno ponašanje, vernost i pronalaženje partnera, a istraživanja su dokazala da nazalno ubrizgavanje ocitocina povećava poverenje i emotivnu povezanost.

Internet sajtovi su to već iskoristili kako bi u prodaju lansirali sprejove na bazi ocitocina i hemijskih supstanci ELT (Enhanced Liljuid Trust) za koje se kaže da olakšavaju ljubavne odnose.

Korišćenje te vrste proizvoda samo povećava samopouzdanje, ali u Australiji se sprovode istraživanja kako bi se utvrdilo da li jedan ocitocinski sprej može da pomogne u seansama za rešavanje bračnih problema, istakao je Jang.

Ako je nauka mogla da dokaže da je samopouzdanje predstavlja biološki fenomen, možda to može da dokaže i za ljubav, čak i ako time bude odbačena njena romantična i misteriozna strana.

Proizveden prvi leteći automobil



NJUJORK - U SAD je proizveden prvi leteći automobil na svetu koji će probne letove obaviti u februaru, javile su agencije.



Prvi model letećeg automobila nazvan "Tranzišen" komercijalizovaće američka firma "Terafjudža".

Smatra se da će vozilo moći da pređe 800 kilometara "bez sletanja", brzinom preko 185 kilometara na sat.

Samo jedan motor omogućava funkcionisanje i autobomila i aviona. Posle prizemljenja leteći automobil sklapa krila za 15 sekundi i pretvara se u klasično drumsko vozilo, lako za parkiranje.

Mane tog vozila budućnosti su cena koja dostiže 200 hiljada dolara i to što troši 11 litara goriva na 100 kilometara.

Konstruktor Karl Ditrih kazao je da je unapred prodato već 40 letećih automobila.

On smatra da bi vozilo posebno bilo korisno za policiju i spasilačke službe.

Roze iguana - nova životinjska vrsta

PUERTO BAKERISO - Naučnici su na ostrvima Galapagos otkrili novu vrstu iguane koju su nazvali roze iguana.





U pitanju je nepoznata vrsta koja je promakla Darvinu, prvom naučniku koji je postavio teoriju evolucije.

Kada je 1835. godine u okviru naučne ekspedicije posetio ostrva Galapagos, Čarls Darvin nije naišao na ovu vrstu iguane.

Mada su primećene 1986. godine, te životinje su do tada smatrane neobičnošću prirode.

Međutim, kako prenose agencije, zahvaljujući italijanskom naučniku Gabrielu Đentilu i njegovom timu sa univerziteta Tor Vergata u Rimu, roze iguana je priznata kao posebna vrsta.

Đentile je sakupljao uzorke krvi ovih životinja koje žive oko vulkana Volf na jednom od ovih ostrva u Tihom okeanu. Nakon višegodišnjeg proučavanja uspeo da dokaže da su predstavnici posebne, veoma retke vrste.

Cvikeri za sunce sa Bluetoothom, telefonom...



Ako imate dosta novca sigurno sebi možete da priuštite stvarčice kao što su Bluetooth slušalice, naočare za sunce, fensi novčanik i mobilni telefon. Ovo možda i ne izgleda tako ekonomično, a i zauzima mnogo prostora.

Gedžet, koji je novina na IT tržištu, omogućuje vam da kombinujete tri od pomenute četiri stvari u jednom uređaju.

Tri-Specs naočare za sunce poseduju dva ugrađena mikrofona, zvučnike, Bluetooth konekciju i par slušalica.

Slušalice se mogu povezati na PMP (Portable Media Player) uređaje i mobilne telefone, a prebacivanje sa poziva na MP3 plejer obavlja se uz pomoć jednog tastera na okviru naočara.
Tri-Specs naočare za sunce uskoro će se naći u prodaji po ceni od oko 200 američkih dolara.

Energija za siromašne - milenijumski cilj

Obezbeđivanje električne energije za siromašne moralo je da bude jedan od milenijumskih ciljeva razvoja, a taj propust usporava svetsku borbu protiv siromaštva, izjavio šef Panela za klimu UN Radžendra Pačauri.



Zemlje u razvoju moraju da se suoče sa ogromnim jazom koji postoji između snabdevenosti energijom siromašnih i bogatih, zaključci su Svetskog samita o održivom razvoju u Indiji.

Šef Panela za klimu UN Radžendra Pačauri naglasio je da zemlje u razvoju, među kojima i njegova rodna Indija, moraju da se suoče sa "ogromnim jazom" koji postoji između snabdevenosti energijom siromašnih i bogatih.

Na Svetskom samitu o održivom razvoju, koji je 2002. održan u Johanesburgu, razgovaralo se o uključivanju snabdevanja energijom u milenijumske ciljeve, ali do toga nije došlo na insistiranje nekih zemalja, "naročito vlade jedne zemlje", naveo je Pačauri, ne navodeći o kojoj je državi reč.

Pačauri ističe da, bez obezbeđivanja odgovarajuće količine energije, svet neće ostvariti svoje želje da se eliminiše siromaštvo u seoskim oblastima širom planete.

Prema njegovim rečima, 1,6 milijardi ljudi u svetu živi bez struje, što negativno utiče na njihovo zdravlje, obrazovanje i sposobnost da rade.

Francuska: Nova besplatna ekološka video igrica

BORDO - Francuski naučni centar "Ka sijans" (Cap Sciences) sa sedištem u Bordou razvio je besplatnu ekološku "onlajn" video igricu "Klim'Siti", u kojoj igrači imaju cilj da četvorostruko smanje emitovanje ugljendioksida u zamišljenom gradu.





Igračima je na raspolaganju oko 250 "alatki" kojima mogu da utiču na energetsku potrošnju stanovnika i postrojenja u tom gradu.

Oni imaju mogućnost da rade na smanjenju emitovanja gasova s efektom staklene bašte kao državne vlasti, kompanije ili građani.

Igrači, na primer, mogu da formiraju udruženje za zaštitu životne sredine ili da odluče da izoluju delove grada gde ljudi stanuju.

"Klim'Siti" se može preuzeti besplatno na veb adresi http://climcity.cap-sciences.net/, preneli su francuski mediji.

Odobren prvi tretman matičnim ćelijama u SAD

VAŠINGTON - Američka agencija za lekove (FDA) odobrila je prvi klinički pokušaj lečenja ljudskim embrionalnim matičnim ćelijama, saopštio je portparol agencije.

FDA je korporaciji "Geron" odobrila kliničko testiranje lečenja teških povreda kičmenu moždinu, rekla je portparol FDA.

Predsednik "Gerona" Tomas Okarma izjavio je da je odobreno da osam do 10 pacijenata dobiju injekcije sa ćelijama izvedenih iz embrionalnih ćelija.

Za prvo testiranje odabrani su paraplegičari koji se služe rukama ali ne mogu da hodaju. Oni će dobiti po jednu injekciju u roku od dve nedelje od povrede.

Naučnici: Klimatske promene nepovratne

Mnoge od štetnih klimatskih promena već su nepovratne, objavio je međunarodni tim naučnika upozoravajući da čak i kada bi emisije ugljendioksida nekako bile zaustavljene, temperature na Zemlji bi ostale visoke makar do 3000. godine.



"Ljudi zamišljaju da će se ako zaustavimo emitovanje ugljendioksida klima vratiti u normalu za 100, 200 godina; to nije istina", rekla je naučnica Suzan Solomon iz laboratorije naučne agencije američke vlade Nacionalna administracija za okean i atmosferu.
Solomon je glava autorka članka međunarodnog tima o nepovratnoj šteti klimatskih promena koji je juče objavljen u stručnom časopisu "Proceedings of the National Academy of Science".
Prema njenim rečima, "nepovratno" je promena koja će ostati za hiljadu godina čak i ako se odmah prekine s emitovanjem ugljenih gasova.
Nalazi su objavljeni dok novi predsednik SAD Barak Obama preispituje politike za uvođenje efikasnije potošnje goriva i za čistiji vazduh.
Solomon je rekla da su "klimatske promene spore, ali nisu nezaustavljive", što je dodatni razlog za brzo delovanje dok se situacija dodatno ne pogorša.

Na zemlji besmrtna jedino - meduza

LONDON - Naučnici pretpostavljaju da je jedino besmrtno biće na zemlji najverovatnije meduza. Mekušac Turritopsis nutricula, prečnika samo četiri do pet milimetara je jedinstvena životinja koja je u stanju da se podmlađuje, objavili su danas mediji u svetu.



Za razliku od ostalih vrsta meduza, koje obično uginu posle razmnožavanja, Turritopsis ima sposobnost da se iz "odrasle" faze vraća u "dečju" fazu polipa.

Teoretski, taj ciklus može da se ponavlja u beskonačnost, što ovo stvorenje čini potencijalno besmrtnim.

Turritopsis nutricula je pronađena u toplim tropskim morima, ali naučnici procenjuju da vrsta obitava i u drugim regionima.

Meduze i hidre su već duže vreme u centru pažnje biologa i genetičara, koji se nadaju da će uz pomoć ovih organizama dešifrovati tajne procesa starenja.

Teorija o "biološkoj besmrtnosti" hidre pojavila se još u 19. veku, a krajem devedesetih prošlog veka eksperimentalno je dokazano da hidre ne umiru zbog starosti.

Biolozima su, takođe, dobro poznate "besmrtne" ćelije, sposobne da se u povoljnim uslovima dele beskonačno mnogo puta, objavljeno je na internet sajtu newsru.com koji se poziva na britanski dnevnik "Tajms".

Stručnjaci traže da ispitaju Galilejev DNK

Grupa naučnika traži ekshumaciju tela Galilea Galileja kako bi analizirali DNK. Pokušavaju da utvrde da li su problemi koje je slavni astronom imao s vidom uticali na neka od njegovih otkrića.


Galilej je otkrio četiri Jupiterova meseca

Italijanski i britanski stručnjaci nadaju se da bi detaljnom analizom DNK materijala Galilea Galileja mogli da dođu do podataka na osnovu kojih bi utvrdili uticaj zdravlja na neke njegove zaključke i otkrića.

Grupa stručnjaka zbog toga je od nadležnih zatražila ekshumaciju posmrtnih ostataka slavnog italijanskog naučnika.

"Kada bismo tačno znali šta nije bilo u redu s njegovim vidom, pomoću kompjuterskih modela mogli bismo da rekonstruišemo ono što je video svojim teleskopom", objasnio je Paolo Galuci, direktor Istorijskog i naučnog muzeja u Firenci, gde je Galileo sahranjen.

Galilej (1564-1642) je u svom zrelom dobu imao probleme sa vidom i poznato je da je poslednje dve godine života bio potpuno slep.

"Postojali su periodi kada je odlično video i periodi kada bi mu vid znatno oslabio", objasnio je doktor Piter Votson, predsednik Međunarodne oftalmološke akademije i konsultant na Univerzitetskoj bolnici Adenbruk u Kembridžu.

Na osnovu Galilejevih pisama i portreta, britanski oftalmolog došao je do zaključka da je renesansni naučnik verovatno patio od jednostrane miopije, uveitisa - zapaljenja dužice, ili od teškog oblika glaukoma.

Prema Votsonovom mišljenju, Galilejev problem s vidom nije nastao gledanjem u sunce već je bio rezultat sistemske bolesti, uključujući i napad koji je imao u mladosti posle kojeg je privremeno izgubio sluh i oboleo od akutnog oblika artritisa.

Italijanski astronom i matematičar je, takođe, bio izložen ogromnom stresu za vreme suđenja zbog jeresi.

Galilej se našao pred sudom inkvizicije jer je zastupao novu astronomiju, zalažući se za Kopernikov heliocentrični sistem koji se kosio sa učenjem Biblije.

DNK analiza omogućila bi naučnicima da proniknu u tajnu njegovih problema sa vidom i utvrde u kojoj meri je patologija oka uticala na njegova otkrića.

Ipak se okreće!

Ukoliko budu uspeli da dođu do Galilejevog DNK materijala, njegove savremene kolege pokušaće da odgovore na nerešena pitanja u vezi sa zdravljem "oca astronomije" koga je Vatikan osudio jer je tvrdio da se Zemlja okreće oko Sunca.

Autor čuvene rečenice "E pur si muove!" (Ipak se okreće!) sahranjen je u bazilici Svetog krsta u Firenci, 100 godina nakon smrti.

Galilejevi posmrtni ostaci pre toga bili su sakriveni u jednom zvoniku jer crkva nije dozvoljavala da bude sahranjen.

Kosti slavnog naučnika čuvane su pomešane sa kostima jednog od njegovih učenika, Vinčenca Vivijanija, i kostima nepoznate žene.

Galuci veruje da je reč o kostima Galilejeve kćerke mezimice Marije Čeleste, časne sestre koja je umrla u 33. godini.

Test DNK omogućiće naučnicima i da utvrde da li se zaista radi o Mariji Čelesti čiji je život opisan u bestseleru "Galilejeva kćerka" Dave Sobel.

Mutirani geni kod ludila krava

Kanadski naučnici otkrili genske mutacije na dezoksiribonukleinskoj kiselini (DNK) životinja zaraženih ludilom krava, što je novi korak ka bržem otkrivanju bolesti.



Ekipa naučnika iz Nemačke, SAD i Kanade je tokom studije namerno zarazila ludilom krava (spongiformnom encefalopatijom) nekoliko vrsta krava, tako što su im dali zaraženo stočno brašno.

Time su otkrivene genske mutacije na DNK životinja zaraženih bolešću, ludih krava.

Naučnici su, potom, svakog meseca uzimali uzorke krvi od ispitanih životinja, kako bi testirali protok nukleinske kiseline.

Nekoliko meseci pre prvih simptoma bolesti, naučnici su primetili genske mutacije na DNK, koje nisu imale zdrave životinje.

"Sada utvrđujemo koji su to geni u pitanju i u kom trenutku se dogodi mutacija", navodi se u studiji i dodaje da to otkriće otvara put ka ranom otkrivanju bolesti.

"Otkriće je vrlo obećavajuće, jer se testovi odnose na uzorke krvi, živih životinja", dodaje se u istraživanju, navodeći da je do sada jedini način da se utvrdi bolest uzimanje uzoraka mozga od uginule životinje.

Goveđa spongiformna encefalopatija ili ludilo krava je retka neurodegenerativna bolest, koja napada centralni nervni sistem i mozak pretvara u sunđerasto tkivo, a ovu bolest mogu dobiti i ljudi.

Američki naučnici pripremaju prvu atomsku fuziju

Uskoro će se pokazati da li su dugotrajni pokušaji dobijanja energije iz atomske fuzije bili uspešni. Naučnici nacionalne laboratorije Lorens Livermor, u Kaliforniji, kažu da su spremni da isprobaju ogromni sistem lasera koji bi trebalo da započne nuklearnu fuziju i možda dovede do proizvodnje struje iz beskrajnog izvora energije i bez zagađenja okoline.


Presek komore za fuziju

Cilj je da se energija proizvodi kao na suncu – efikasno, čisto i beskrajno. Fuzija je proces obrnut od fisije, koja se koristi u današnjim nuklearkama. Ed Mozes je direktor tog projekta u laboratoriji Lorens Livermor.

„Energija iz fuzije je dugoročno rešenje. Praktično je neiscrpna i ne oslobađa ugljendioksid,“ kaže Mozes.

Naučni publicista Čarls Seif ovako to objašnjava.

„U suštini, sav život dolazi od fuzije na suncu. Ako bismo mogli da to kopiramo na zemlji imali bismo čistu, elementarnu energiju koja bi proizvodila struju za sve,“ kaže Seif.

Uz pomoć upravo dovršenog laserskog sistema, građenog 10 godina i vrednog 4 milijarde dolara, naučnici će pokušati da izazovu kontrolisanu fuziju. Ako uspeju, to bi predstavljalo krupan korak ka zadovoljavanju svetskih potreba u energiji. Idućeg meseca trebalo bi da se obavi prvo paljenje.

„To paljenje biće ravno malom suncu na zemlji, kao termonuklearna eksplozija, ali u laboratorijskim uslovima,“ kaže Mozes.

Takvo sagorevanje događa se na suncu, ali i u eksploziji vodonične bombe, kada se atomi vodonika spajaju oslobađajući ogromne količine toplote. Naučnici u laboratoriji nameravaju da energiju 192 ogromna lasera usredsrede na patronu veličine pilule, ispunjenu vodonikom, nadajući se da će to započeti proces fuzije jezgra atoma.

Kako nam je rekao Ajnštajn, neutroni će početi da lete na sve strane. Oslobođena energija moći će da se koristi za proizvodnju struje i u druge svrhe,“ kaže Mozes.


Grozd neutrona koji se obrću

Ali Čarls Seif kaže da je važno da opit proizvede više energije nego što troši.

„Da li će ovo proizvesti više energije nego što troši? Gotovo sigurno neće. Kada ih malo pritisnete, kažu: možda hoće, a možda i neće,“ kaže Seif.

Za sada, najvažnije je da dođe do paljenja, jer postoji nada da bi fuzija ipak mogla da da više energije nego što je troši.

„Ovo je idealno rešenje, ali ostaje još mnogo da se uradi,“ kaže Mozes.

On ističe da bi probne elektrane mogle da prorade već kroz desetak godina, a ubrzo posle toga, fuzija bi mogla da postane svakodnevni izvor energije.

Otkrivena tajna mehanizma zaštite od raka

Naučnici tvrde da su „provalili“ mehanizam odbrane ćelija od raka. Timovi stručnjaka iz Singapura i Univerziteta u Dendiju otkrili su na koji način ćelije „uključuju“ gen p53 koji može da blokira razvoj tumora.



Gen p53 je prvi put otkriven pre 30 godina. On ima važnu ulogu u održavanju zdravlja organizma jer naređuje oštećenim ćelijama da se „samoubiju“ ili da prestanu s deobom sve dok se ne završi njihova popravka. U većini slučajeva, ispostavilo se da je kod osobe koja boluje od raka taj gen oštećen ili neaktivan i da samim tim daje slobodu oštećenim ćelijama da se dele i stvore tumor.
Naučnici su u novom istraživanju upotrebili trik kako bi naveli zebrastu ribu (koja ima isti gen p53 kao ljudi) da pozeleni kada se taj gen uključi, kako bi istražili način na koji on deluje. Otkrili su da on ne stvara samo poznati protein p53, već i „alternativni kontrolni prekidač“, varijaciju proteina p53 poznatu kao isoform.
Zebraste ribice sa razvijenim genom uspešno su, kao i ljudi, podnele manju količinu zračenja koje uzrokuje oštećenje DNK, jer je isoform popravio štetu koja je nastala. Međutim, kod ribica koje nisu imale „alternativni prekidač“ do popravke nije došlo i one su uginule. Naučnici su zaključili da taj prekidač ima ključnu ulogu u pokretanju p53.
– Funkcija gena p53 je ključna u borbi protiv raka jer hemoterapija i zračenje delimično funkcionišu tako što oštećene ćelije pokreću na samoubistvo. Zato je za otkrivanje metoda kojima se može sprečiti pretvaranje ćelija u tumore jako važno da razumemo način na koji se ovaj gen kontroliše u ćeliji – kaže šef istraživačkog tima sir Dejvid Lejn.
Naučnici se nadaju da će dalje proučavanje ovog „prekidača“ dovesti do novih saznanja o regeneraciji ćelija, a time i do razvoja novih lekova protiv ove opasne bolesti.