Srbi u ratnom dnevniku Vermachta

1940. година

28. октобра 1940.
05:30 Италијанске трупе са територија Албаније напале Грчку.

31. октобра
Резултат досадашње ваздушне битке са Енглеском: до данас оборено 1733 немачка авиона и 915 британских. Немачка извршила 783 напада на Енглеску, а Британци 601 напад на Немачку.

3. новембар
Грчка извршила успешан противнапад и успела да потисне 11. италијанску армију на почетне позиције.
Немачка подморница У-99 у Северном Атлантику потопила два британска војна брода "Лаурентиц" и "Партоцлус".

14/15. новембар
Снажан немачки ваздушни напад на Кавентри, у коме је учествовало 437 авиона.

16/17. новембар
127 британских бомбардера извршило је напад на Хамбург.

22. новембра
Успешно завршена противофанзива грчке армије, која је потиснула италијанску армију на територији Албаније.

18. децембра 1940.
Хитлер потписао "упутство број 21 (план "Барбаросс"): "Немачке оружане снаге мора да су спремне, да у једној брзој војној акцији победе Совјетску Русију". Припрема треба да се заврше до 15. маја 1941.

1941.година

21. јануара 1941.
Британске трупе заузеле Тобрук.

30. јануара
Финска одбила да учествује у немачком нападу на Лењинград.

6. фебруара
Британска армија освојила Бенгази.

8. фебруара
Први конвој са немачким војницима и материјалом испловио из Напуља у правцу Триполија (Либија).

11. фебруара
Стигле прве немачке трупе у Триполи.

12. фебруара
Генерал Роммел постављен за команданта немачких трупа у северној Африци.

14. фебруара
Безуспешни преговори Хитлера са југословенским председником владе Цветковићем и министром спољних послова Цинцар-Марковићем у вези приступа Југославије Тројном пакту.

3. марта 1941.
Хитлер: "По сваку цену морамо да избегнемо, да на место бољшевистичке Русије дође национална Русија, која ће, као што историја доказује, на крају крајева, опет да буде непријатељски расположена према Немачкој.

4. марта 1941.
Састанак Фирера са југословенским принцом-намесником Павлом у Бергхофу. При томе је издато саопштење, да је Југославија у принципу спремна да приступи Тројном пакту.

12. март 1941.
У преговорима са Југославијом постигнут је договор, да се одустане од транспорта кроз Југославију. Немачка има 97 милиона становника.

13. март 1941.
Амбасадор Ритер, из немачког министарства спољних послова, саопштава да се преговори око приступања Југославије Силама осовине одвијају повољно. Главну потешкоћу представља још увек питање војне подршке Југославије Тројном пакту, које се противи југословенском народном менталитету и зато га Југославија још увек не прихвата. Амбасадор Ритер изразио је мишљење, да је Хитлер спреман да изађе у сусрет Југославији и због великог политичког значења приступа Југославије Тројном пакту. Немачка, дакле, треба да одустане од свог захтева да Југославија дозволи транспорт немачких трупа кроз своју земљу.

14. март
Преговори са Југославијом никако да се приведу концу.

22. март
Нове тешкоће у преговорима са Југославијом и њеног приступања Тројном пакту. Три југословенска министра дала су оставку на своје положаје.

24. март 1941.
Сутра у подне, у Бечу, потписује се приступ Југославије Тројном пакту.

27. март 1941.
Пуч у Београду. Јутрос је југословенска влада поднела оставку. Демонстрације пред немачком амбасадом. Антинемачке демонстрације у Београду и у другим градовима Србије. Уговор још није ратификован. Нови председник владе зове се Симовић. Око 13:00 јављено, да је Фирер одлучио да уништи Југославију . Врховни команданти копнене војске и ваздухопловства већ се налазе код Хитлера.

Разговор Хитлера са фелдмаршалом фон Браухичем, Кајтелом, Герингом, Јодлом, Рибентропом и а шефовима генералштабова војске, ваздухопловства и Рајхсканцеларије. Хитлер им казао за своју одлуку да "Југославију уништи и војно и као државу". Захтева се од Италије, Мађарске и Бугарске да и оне учествују у тој акцији. Увече, Хитлер потписао "Упутство број 25", које предвиђа "блицкриг" против Југославије и Грчке и напад је померен са 1. априла на 6. април ове године. То значи појам планираног подухвата "Барбароса" за око четири недеље. (књига 2., стр. 981-1244).

28. март 1941.
Војни удар у Југославији уперен је, пре свега, против Немачке. Нова власт је непријатељски расположена према Немачкој. Јуче састанак амбасадора Херена са новим југословенским министром спољних послова. Реч је о покушају да се настави са досадашњом политиком пријатељства са Немачком. Ово стоји у супротности са Позивом армији и становништву. У Загребу нема демонстрација против Немачке, али зато има у Београду. Черчилов говор поводом војног пуча у Београду.

31. март
Војни аташе из Београда јавља, да Југославија остаје верна Тројном пакту. Очигледно само да добије на времену.

1. април
Две трећине ратног ваздухопловства премештено према југословенској граници . Немачки амбасадор из Београда данас у Берлину. Идн (Еден) прошле ноћу у Београду.

2. април
Распуштен југословенски парламент. Бугари нису изразили спремност да ратују против Југославије.

3. април
Самоубиство мађарског представника владе грофа Телекија, као протест против немачког притиска на Мађарску, да учествује у рату против Југославије.

4. април
Немачко - италијанске трупе заузеле Бенгази (Либија)

5. април
У Москви потписан совјетско - југословенски Уговор о пријатељству. Антонеку је веома забринут због предстојећег напада на Београд, јер се боји руског напада.

6. април
Почетак напада на Југославију и Грчку. Укупне снаге употребљене у нападу против Југославије и Грчке износе око 1.200 тенкова, 210 ловаца, 400 бомбардера и 170 извиђачких авиона. Против Југославије: 7 пешадијских дивизија, 4 моторизоване дивизије, 4 тенковске дивизије. Против Грчке: 6 пешадијских дивизија, две тенковске дивизије.

Мађарска учествује са 10 бригада, а Италија са 28 дивизија и 320 авиона. Војне снаге Југославије: 17. пешадијских дивизија, 3 коњичке дивизије, око 700 авиона.

Грчка армија поседује: 20 пешадијских дивизија, 80 авиона. У току дана пет снажних ваздушних напада на Београд са укупно 484 бомбардера и штука.

7. април
Наша 12. армија ушла у југословенски простор. Снажан отпор југословенске армије. Мађарска учествује са четири корпуса. У Мађарској постоје три струје: 1. мађарска влада је против учествовања у нападу против Југославије; 2. мађарска армија верује у немачку победу; 3. Мађарски крупни капитал не жели рат, али хоће да добије територије.

Београд нападнут три пута током дана и једном ноћу. Силовит отпор пружају Грци на Рупеловом превоју . Губици: 98 непријатељски, 14 сопствени.

Позив Павелића хрватском народу. Мачеков утицај изгубљен.

8. април
Наша 12. армија напредује. Заузето Скопље.

10. април
Улазак јединица 2. немачке армије у Загреб. Проглашена "независна држава Хрватска" од стране генерал-пуковника Кватерника.
У Македонији заробљено 100.000 југословенских војника . Због лошег времена јуче није било великих напада немачког ратног ваздухопловства ("Луфтњаффе") против Југославије.
Југословенска ратна морнарица није испловила.

11. априла
Почетак уласка мађарске 3. армије у Југославију.

12. април
11. тенковска дивизија налази се 45 километра од Београда . Павелић проглашен за шефа хрватске државе.

13. април
Два југословенска ваздушна напада на Сегедин. Више авиона побегло у Русију.

14. април
У Југославији отпор се пружа само још на појединим местима. Покушава се организовања отпора на брдовитим теренима око Сарајева.
Сировине у Југославији: највише бакра у Европи и то у Бору, а боксит садржи 9 одсто светских резерви.

17. април 1941.
Генерал Калафатовић потписао у Београду капитулацију Југословенске армије. Укупан број југословенских ратних заробљеника износи: 344.000.

18. април
Самоубиство грког председника владе Коризиса.

20. април
Капитулација грчке армије у Епирусу. Почели преговори између Рибентропа ú грофа Чана у Бечу око поделе Југославије.

27. април...
Немачке трупе ушле у Атину.

Пад Грчке

30. април
Немачка освојила Грчку, сем острва. Укупан број ратних заробљеника: 223.000 грчких и 21.900 британских . Грчки војници пуштени кући. Немачки губици у рату против Југославије и Грчке: 2559 мртвих, 5820 рањених и 3.169 несталих војника.

10. мај
Четнички вођа пуковник Дража Михаиловић, који није признао капитулацију Југословенске армије, почео са отпором на подручју Равне горе (југозападна Србија) против немачких окупационих снага.

20. мај
Немачка почела са инвазијом грчког острва Крит, кога бране јаке британске снаге.

15. јун
Хрватска приступила Тројном пакту..

22. јун
У 03:00 почетак офанзиве против Русије. Укупне немачке војне снаге: 118 пешадијских дивизија, 15 моторизованих дивизија, 19 тенковских дивизија, са око 3.050.000 војника. Истовремено на Западу немачке војне снаге броје 38 дивизија: 8 у Норвешкој, 7 на Балкану, у Африци 1 и у Немачкој 1 дивизија.

Процене руских снага: 118 пешадијских дивизија, 20 коњичких дивизија, 40 моторизованих и тенковских бригада, око 6.000 авиона.

23. јун
Словачка је за рат против Совјетског Савеза ставила Немачкој на располагање две дивизије.

25. јун 1941.
Дозвољен транспорт наше 163. дивизије преко Шведске. Преговори са Шведском протекли повољно. Немачки губици између 22. јуна 1941. до 20. марта 1942: погинуло 237.807 немачких војника (од тога 9729 официра). Од тога броја само на руском фронту Немачка имала 228.059 погинулих војника. Истовремено Немачка је заробила 3.461.338 руских војника.

26. јун
Финска објавила рат Совјетском Савезу.

27. јун
Мађарска објавила рат Совјетском Савезу.

4. јул
Југословенска комунистичка партија (генерални секретар Тито) одлучила је, да поведе "оружани устанак" против "фашистичке окупације" Југославије.

5. јул
Немачко ратно ваздухопловство изгубило је на руском фронту у времену од 22. јуна до 5. јула 1941. године: 124 ловаца, 196 бомбардера и 171 извиђачки авион.

8. јул
Хитлер најавио да Москву и Лењинград сравна са земљом

13. јул
Противнапад 21. совјетске армије под генералом Јефремовим довео је до освајања Рогачова и Шлобина.

19. јул
Од почетка напада на Совјетски Савез немачко ратно ваздухопловство изгубило је 216 ловаца, 278 бомбардера и 280 осталих авиона (извиђачких, транспортних и друго).

21. јул
Совјетске трупе повратиле су Великије Луки.

27. јул
Руске трупе повратиле су Јарчево (источно од Смоленска).

31. јул
Геринг издао налог Хајнриху да изврши "све потребне припреме за целокупно решење јеврејског питања у Европи". Овим је започето "коначно решење" ("Ендлоесунг"), односно, физичко уништавање европских Јевреја.

5. августа
Крај битке за Смоленск. Заробљено 310.000 совјетских војника и уништено 3.205 тенкова.

29. август
Генерал Милан Недић образовао, под контролом немачке војне управе, српску владу .

19. септембра
6. немачка армија освојила Кијев.

24. септембра 1941.
Контраофанзива 9. и 18. совјетске армије против 3. румунске армије и делова немачких војних снага недалеко Мелитопола.

16. октобра
Совјетска влада и дипломатски представници напуштају Москву и селе се у Кујбишев на Волги. 4. Румунска армија са деловима немачких војних јединица ушла је, без борбе, у Одесу, коју су Совјети већ раније напустили.

22. октобар 1941.
На руском фронту: пред читавим фронтом наше 11. армије отпорна снага и воља непријатеља није сломљена.

26. октобар
Пропали вишенедељни преговори између Михаиловића (вођа четничког покрета, који су верни краљу) и Тита (вођа комунистичких партизана у Југославији) у вези могућности заједничке борбе против окупатора и то зато, јер су постављени такви услови, које Михаиловић није могао да прихвати.

2. новембар
Почеле огорчене борбе између Титових партизана и четника (Михаиловић). Немачке трупе заузеле су Ужице, које је Тито прогласио за "народну републику". Остатак партизана повукао се у Црну Гору, на Дурмитор.

16. новембар
Вело полуострво Крим, сем тврђаве Севастопољ, налази се под немачком контролом, 11. армија.

18. новембра
Почетак британске протуофанзиве у Северној Африци.

1. децембар
О почетка рата против Совјетског Савеза Немачка је имала следеће губитке: 162.314 мртвих, 571.767 рањених и 33.334 нестала . Врховни командант Средње армије на руском фронту фелдмаршал Фон Бок јавља да се од сад могу постићи још само мањи успеси. Није далеко време, "у коме ће снага наших трупа бити потпуно исцрпљена".

Жуков кренуо у противнапад
Немци на руском фронту од 22. 6. 1941. изгубили 2.093 авиона

6. децембар
Генерал Жуков кренуо у противнапад. Немачко ратно ваздухопловство од 22. јуна 1941. године изгубило на руском фронту 758 бомбардера, 568 ловаца и 767 осталих авиона.
Време: у Русији до - 38 степени,

7. децембар
Исток, Совјетска Русија
Јужна армија: јаки напади непријатељског ратног ваздухопловства током читавог дана. Средња армија (Херес рупе Мите): На северном крилу морали да се повучемо пред надмоћним непријатељем.
Северна армија: непријатељ настоји да нам пресече пут до Тишвина.
Време: до -35 степени.
Јапански напад на Перл Харбур, главну поморску базу пацифичке флоте.

Балкан

Србија: Припреме за напад против четника Драже Михаиловића на планинском подручју 25 км југоисточно од Ваљева. Наставак акције чишћења терена: убијено 47 устаника. Чишћење терена североисточно од Лознице. Акција чишћења српске полиције око Горњег Милановца: 28 комуниста, 2 официра и 40 чланова Михаиловићеве групе ухашено.

8. децембар

Србија: На југозападу моравске долине и у планинама јужно од ње наставља се акција чишћења. Непријатељски губици: 73 мртва, ухваћен 91 припадник Михаиловићевих четника. Убијено 80 комуниста. Жива активност банди око Ниша.

Хрватска: И даље јака активност банди на простору Тузла - Бања Лука - Сарајево. При томе је пруга Добој - Тузла минирана.

9. децембар
Србија: На подручју јужно од Ужица наставља се акција чишћења терена која је уперена против Михаиловићевих присталица. У Београду ухапшено 80 комуниста и сумњивих лица.

10. децембар
Србија: Акција чишћења и осигурања саобраћајнице уз долину Западне Мораве против присталица Михаиловића је окончана. Михаиловићу је пошло за руком да са малобројним присталицама побегне, али је ухваћен вођа штаба Мишић са својим људима. Тиме је разбијена највећа група националних устаника на српском простору. Упућен проглас Србима да је Михаиловићева глава уцењена на 200 000 динара.

11. децембар
Србија: У операцији против Михаиловићевих присталица губици непријатеља износе 10 мртвих, а два немачка заробљеника су ослобођена. Банде на подручју југозападно од Чачка делимично уништене. Губици непријатеља: 18 мртвих. Сопствени губици: један рањен. Јаки препади на 8 места у околини Ниша. Јаке бандитске снаге у околини Лесковца.

12. децембар 1941.
Мађарска, Румунија и Бугарска објавиле рат САД-у.

13. децембар
Совјетске војне снаге успеле су да пробију одбрану немачке тенковске армије (генерал Гудериан) код Туле.

18. децембар
Балкан: немамо никаквих вести.

20. децембар
Србија: јаке банде југозападно од Ваљева. Банде су се појавиле и на западном Косјерићу. Ухваћени мајор Мишић, као припадник Михаиловићевог покрета, стрељан.

21. децембар
Србија: Препади банди код Петровца. Ухапшено 17 комуниста.
Хрватска: Настављају се препади у простору Сарајево - Тузла - Бања Лука. Поједине борбе устаника са хрватским трупама. Од стране устаника затражено да се три српске општине северозападно од Тузле прикључе устаницима.

24. децембар
Србија: Јаке активности бандита на простору Ваљева. У Београду ухапшено 54 особе.

25. децембар
Србија: У Београду 22 и 23. децембра нападнути немачки и хрватски војници од стране становништва и при томе је убијен један хрватски војник, а два рањена. Покренут поступак, да се узму Срби као таоци и да се стрељају.

Хрватска: Према хрватским извештајима, пуковник Михајловић, који је побегао из Србије, преузео је команду над устаницима на Романији (28 км од Сарајева).

26. децембар
Србија: На простору југозападно од Шапца поново су се појавиле веће партизанске групе. Око 2300 српских избеглица са хрватског устаничког подручја стигло у Косовску Митровицу.

30. децембар 1941.
Србија: Појавиле су се нове банде јужно од Ужица, као и на простору Шабац - Сремска Митровица. Велике снежне падавине. Висина снежног покривача до 30 сантиметара. Друмови делимично завејани, а делом залеђени.

Хрватска: покрет бандита на планини Озрен. Муслиманско становништво из Босне делимично и на територији Србије.

1942.
"Ратни дневник врховне команде Вермахта2, 1. јануар 1942 - 31. децембар 1942, књига 3. и 4, 1464 стр; саставио и објаснио: Андреас Хилгрубер

Кратак преглед војне и политичке ситуације од 1. јануара 1942. до 31. децембра 1942. са стајалишта Немачког највишег врха:

Немачка и њени савезници

1. Италија: Година 1942, што се тиче сарадње немачке и италијанске армије, била је задовољавајућа. Једини изузетак био је простор Југославије, где је дошло до отвореног сукоба између немачких и италијанских војних власти. За Немце, проблем је пре свега био у ставу италијанске 2. армије, која је локалну власт у деловима Далмацији и источне Херцеговине предала четницима. Ово се посредно односи на команданта италијанске 2. армије, генерала Роату (Роата), кога Хитлер није волео.

Генерал Роата је, средином 1942. године, наоружао четничке јединице и то у источној Херцеговини, Црној Гори, западној Босни и Далмацији. Овај потез генерала Роата много је разбеснео хрватске и немачке војне власти. Четнички је покрет, године 1942, био признат од Савезника као антифашистички покрет отпора, а генерал је преко те акције припремао терен да Италија пређе на страну Савезника.

Четници постају енглески савезници
Дана 13. 1. 1942. Дража Михаиловић постаје војни министар избегличке владе

Италијани су имали у Хрватској, почетком 1942, око 60 000 војника, а Немци свега 10 000. Румунија је на почетку рата против Русије учествовала са јаким војним снагама и то са 26 дивизија. Након што су претрпели велике губитке на простору Одесе, учествовали су са мањим снагама. Румунски губици до краја 1941. у борби са Русима износе 40 000 погинулих и 100 000 рањених. Румуни су пристали да се и 1942. јаче ангажују на источном фронту, али само под условом, да то исто ураде и Мађари. И иначе, Немци су уложили много труда, да изгладе честе неспоразуме и неповерење које је током читавог рата владало између Мађара и Румуна.

2. Румунска, Мађарска, Бугарска, Словачка и Хрватска
Мађари су у немачком нападу на Совјетски Савез учествовали са 10 дивизија, а Словаци са три слабе дивизије.

Од свих немачких савезника Хрватска је била и остала са највећим унутрашњим проблемима. Од самог оснивања државе, хрватске се суочила са великим националним и религиозним проблемима (православним становништвом), које су усташе покушале да реше терором.

Тиме су само дали нову снагу српском националистичком покрету Драже Михаиловића и комунистичкој, партизанској организација Тита. Хрвати су године 1942. послали на руски фронт, као помоћ Немцима, 369 регименту, једну ловачку ескадрилу и једну ескадрилу бомбардера. Ова регимента поделила је судбину 6. немачке армије код Стаљинграда.

Бугарска је уживала посебан третман код Немаца. Бугари су једини одбили да се са Немцима боре против Руса. Бугари су то објаснили дугом проруском традицијом, која постоји у народу. Своје војне снаге дали су Немцима на подручју Југославије и тиме растеретили Немце. Финска се са Немцима борила на Источном фронту у нади, да ће тиме моћи да поврати територије, које је изгубила у рату са Русима године 1940. Финци су, међутим, одбили, да учествују у борбама око Лењинграда. Настојали су , да се не замере Русима и Савезницима.

Борба против устаничких покрета на Балкану

1. Четници генерала Драже Михаиловића
Ослањајући се на вољу српског народа да се бори за слободу и на традицију четништва, које вуче своје порекло још из турских времена, југословенски пуковник Дража Михаиловић основао је српску националистичку организацију и у мају 1941. започео оружани отпор. Други покрет отпора, комунистички, под Титом, партизански, започео је своје прве акције у септембру 1941, такође у Србији.

Немачке окупационе власти покушале су да устанак угуше драконским мерама одмазде. Михаиловић је 15. новембра 1941. једном немачком обавештајном официру објаснио, да он није толико"енглески човек", како Немци претпостављају, те да је његов основни циљ да спаси од уништења српски народ". Југословенска избегличка влада именовала је 13. јануара 1942.

Михаиловића за војног министра и тиме су четници и службено били признати као британски савезници. По мишљењу Глизе фон Хорстенау, Немачка је пропустила прилику да овај простор смири, јер Хитлер није прихватио његов план, него је Павелићу и даље оставио разрешене руке у погледу уништавања православног становништва у Босни и Херцеговини.

2. Титови партизани
Србија је године 1942. била углавном мирна. Борбе су с водиле на територију Независне државе Хрватске. Почетком јануара Немци су, под генералом Бадером, потпомогнути усташком "Црном легијом", водили против четника борбе у источној Босни. У западној Босни била је примећена партизанска активност. Комунисти су 8. јула 1942. заузели Коњиц, а 24. августа 1942. и Мркоњић Град.

У јесен 1942. Титове снаге освојиле су Јајце и Бихаћ. У борби против четника и партизана стајало је на располагању 44.000 хрватских војника (34.000 домобрана и 10.000 усташа) и око 10.000 немачких војника. Заједничке немачко-хрватске војне операције против четника у лето 1942. вођене су у Лици, а онда и против партизана око Карловца.

11. јануар 1942.
Јапанске трупе заузеле Куала Лумпур, главни град Малаје

13. јануар
Председник југословенске владе у избеглиштву, у Лондону, Симовић поднео је оставку. Нови председник владе јесте Јовановић, а Дража Михаиловић је именован за војног министра.

18. јануар
Немачко-италијанске трупе заузеле Бенгази, Либија.
1. фебруар

33. совјетска армија под генералом Јефремовим кренула у контраофанзиву према Вјазми.

8. фебруар
Тито изјавио да је Дурмитор једна од Република Совјетског Савеза.

15. фебруар
Јапанске трупе ушле у Сингапур. Британске трупе са око 70.000 војника капитулирале пред јапанским генералом Јамашитом.

7. марта
Јапанска армија освојила Рангун, главни град Бурме.

31. март 1942.
Хитлер каже да треба да придобијемо Турску као савезника. Та земља много му је дража него што је Бугарска, јер је она пансловенска.

19. април
Генерал Јефремов, због неуспеле офанзиве против Немаца, извршио самоубиство.

21. јун
Немачке и италијанске трупе заузеле Тобрук и при томе заробиле 32.000 британских војника.

23. јун
Немачко-италијански тенкови прешли су египатско-либијску границу.

1. јул
Немци освојили Севастопољ.

23. јул
Немци освојили Ростов.

9. септембар
Краљевско југословенско посланство у Москви подигнуто је у ранг амбасаде. Тито протестује.

15. септембар
Почетак совјетске офанзиве код Воронежа.

23. септембар 1942.
Сусрет Хитлера, румунског председника владе Михаил Антонескуа и хрватског "поглавника" Павелића у Хитлеровом главном штабу "Верволф". Отворено се говорило о хрватским проблемима. Хитлер је изразио забринутост због нестабилне ситуације у Хрватској, која није у стању да осигура безбедност главних саобраћајница, а то директно штети немачким војним напорима. Сусрету је присуствовао и "немачки генерал у Загребу" генерал Глаисе вон Хорстенау (Глаизе фон Хорстенау), који је отворено критиковао хрватску власт. Скренуо је пажњу на четнике, које су наоружали партизани, а који би се такође могли употребити да на свом подручју постану органи реда. Хитлер је на тај предлог негативно одговорио, јер да му се чини веома опасно, да се четницима пружи подршка .

Немци масовно стрељају Четнике
Хитлер се бојао четничког патриотизма и говорио да "не смемо хранити змију која ће једнога дана да порасте"

Четници су пре свега српске патриоте, који заступају великосрпску мисао ("ден гросс-сербисцхен Геданкен"). Тиме хранимо змију, која ће једнога дана да порасте. Истина, данас је она још мала, али једног дана могла би да буде опасна.

Разговору је присуствовао и немачки посланик у Загребу Касцхе (Каше). Он је упозорио да побуњеници угрожавају транспорт боксита до јадранске обале. Рибентроп је предложио да се од италијана захтева да се ангажују у вези заштите хрватског простора од стране четника.

20. новембра
Руси су разбили румунску 3. армију.

26. новембра 1942.
Србија: ухваћено 7 присталица Драже Михаиловића. Након саслушања сви су стрељани. Хрватска: западна Босна: комунисти ушли у јужни део Јајца.

2. децембар
Србија: стрељано од стране Немаца 12 припадника покрета Драже Михаиловића.

4. децембра
Србија: у Београду стрељано 8 Михаиловићевих присталица.

5. децембра
Србија: Делови једне банде Драже Михаиловића уништени: Убијено 20 устаника. Сопствени губици: 6 погинулих.

7. децембар
Србија: Ухапшено 11 присталица Драже Михаиловића и 9 комуниста. Сви су стрељани. Немачке специјалне јединице ухватиле познатог вођу припадника покрета Драже Михаиловића, као и три његова пратиоца. Након што су преслушани, сви су стрељани.

Хрватска: наше снаге повратиле Јајце. Непријатељ пружио жестоки отпор. Наши губици: 14 погинулих. Појава банди у непосредној близини Загреба. Опет саботажа на железничкој саобраћајници Загреб-Београд, код Брода.

10. децембар
Србија: Немци стрељали 9 Михаиловићевих присталица
Хрватска: борбе између четника и комуниста на простору 25 км. југоисточно од Тузле. Саботажа на главној железничкој прузи Загреб-Београд, недалеко од Сиска.

11. децембар 1942.
Србија: стрељано 12 присталица покрета Драже Михаиловића.
Хрватска: Западна Босна. Напад јаких непријатељских снага на Сански Мост.

12. децембар
Србија: Ухапшено 26 припадника обавештајног штаба Драже Михаиловића, који су након саслушања - стрељани.

16. децембар
Србија: стрељано 60 присталица Драже Михаиловића. Заједничка акција чишћење немачких и бугарских војних јединица 30 км. недалеко од Краљева.
Хрватска; одбијен нови напад непријатеља код Санског Моста. Код Бјеловара минирана пруга.

18. децембар 1942.
Хитлер је италијанском министру спољних послова изјавио да "сви четници треба да се униште и да се против њих треба борити најбруталнијим средствима".

25. децембар
Србија: У Младеновцу на улици тешко рањена два немачка официра од стране једне припаднице комунистичке партије, која је у бегу извршила самоубиство. Као таоци стрељано је 50 осумњичених комуниста. Пруга Београд - Солун, код Младеновца оштећена и затворена за саобраћај вероватно 24 часа.

29. децембар 1942.
Србија: Шеф обавештајне службе Драже Михаиловића са четири устаника ухваћен и након саслушања - сви су стрељани.

1943.
"Ратни дневник врховне команде Вермахта", књига 5. и 6., од јануара 1943. до 31. децембра 1943; саставио и објаснио: Валтер Хубач, стр. 1661.

27. јануар
Немачки посланик у Загребу, Касцхе (Каше) изразио је своју забринутост због стања на подручју рудника боксита, код Мостара и упозорио је на четничку опасност. Наш официр за везу, међутим, тврди да је стање код Мостара сасвим мирно и да тамо не прети опасност од комуниста, пошто то подручје припада интересној сфери четника. Наша команда за Југоисток предлаже, да се у погледу четника, мало сачека, јер је генерал Роата емоционално јако везан за четнике и тек када дође на његово место неки други генерал, може да се очекује одлучнија акција Италијана против четника.

28. јануар
Врховни командант Југоисток ("ОБ Судост") јавља, да ће операција "Вајс 1", што се немачке стране тиче, бити окончана између 10. и 15. фебруара 1943. С обзиром на снагу непријатељских напада биће потребно одмах, без дугог предаха, започети са операцијом "Вајс 2" и "Вајс 3", тако да и оне буду завршене крајем марта. Операцију "Вајс 2" водиће Немци, а операцијом "Вајс 3" командоваће Италијани, који истовремено намеравају да спроведу акцију разоружавања четника, на чему је посебна инсистирала немачка страна.

31. јануар 1943.
Источни фронт: и поред херојске одбране на јужном делу Стаљинградског обруча наступио колапс, престао сваки отпор. На северном делу одбрана се још држи. Команда јавља, да су у складу са наредбом, војници спремни до последњег човека.

2. фебруар 1943.
Источни фронт: у Стаљинграду у 08:14 престао и последњи немачки отпор.

. фебруар
Састанак немачких и италијанских команданата у вези операције "Вајс 1". Обе стране слажу се, да Хрвати нису способни да сами одржавају ред у својој држави. Италијански генерал Роата успротивио се немачком предлогу да Италијани разоружају четнике, који имају око 19.000 бораца.

Мобилисање фолксдојчера
Они су Немцима у почетку били потребни као преводиоци

13. фебруар 1943.
Врховна немачка команда за Југоисток преноси обавештење српског мајора Остојића, који је шеф у Михаиловићевом штабу, а све то доказује Дражино непријатељско осећање према Немцима и Италијанима, али јасно говори и о његовим антикомунистичким намерама.

Хрватска: Код Мостара, у пределу где су налазишта боксита, стање се погоршало, јер су комунисти заузели - 9. фебруара 1943. - Имотски и Посушје. Италијанска дивизија "Мурге" одбила је да Хрватима пружи подршку. Налазиште боксита, западно од Мостара, покривају 10 одсто немачких потреба и четвртину хрватских.

13. фебруар
Вермахт направио један концепт, који је требало да послужи Хитлеру при састављању писама Мусолинију. У њему се говори о опасности и Титове организације и Михаиловићевог отпора.

14. фебруар
На основу информација и жалби, да су немачке трупе на руском фронту са презиром поступале према припадницима италијанске, румунске и мађарске војске, Хитлер је издао наредбу, да мора да се негује другарство према немачким савезницима: "Према њима мора да поступамо коректно".
Хитлер је издао наређење, да се крене у офанзиву против Михаиловићевих снага, након што је уништена Титова организација.

15. фебруар
Немачки генерал у Хрватској јавља, да му је представник Есеса саопштио, да је добио задатак да Фолксдојчере мобилише за немачку војску, а посебно за све утврди, колико их је потрбно за превођење. На основу саопштења немачког посланства у Загребу такође треба да се распише конкурс за хрватске добровољце који би служили у есесовским јединицама, али за то још нису затражили дозволу од хрватске владе. Немачки генерал у Загребу, Хорст фон Глајзенау одбио је предлог да се Хрвати примају у есесовске јединице, јер то смета изградњи хрватске армије. Уместо тога он предлаже да се усташке јединице школују од стране есесоваца.

18. фебруар
Окончан је први део операције "Вајс". Јединице су добиле одмор. Наши укупни губици: 13 официра и 322 војника, док се 101 води као нестали. Непријатељски губици: 6521 убијена и 2010 заробљено.

23. фебруара
Немачки генерал, који се налази у главном штабу италијанске армије, јавио је да су успели да ухвате 12 радио порука, које је послао Михаиловић. Поруке су успешно дешифроване.

25. фебруара
Упутили смо извештај Мусолинију, који садржи бројне шифроване радио поруке Михаиловића и његових команданата и које доказују да четници из Црне Горе и Херцеговине уско сарађују са Михаиловићем.

26. фебруар
У Риму немачка делегација, на челу са министром спољних послова Трећег Рајха, водила разговоре са Италијанима. Примио их је и Дуче. Присутан је био и генерал-пуковник Амброзио. Немачка страна је нагласила, након што се заврши операција против комуниста ("Вајс 2" и "Вајс 3"), да се крене против четничког покрета и да се заједничким немачко-италијанским снагама читав Михаиловићев покрет уништи. У вези овог предлога, Дуче је дао своју пуну подршку.

27. фебруар
У Риму настављени немачко-италијански разговори и то са италијанским генералом Амброзијом и Костеланом. Из разговора је постало јасно да Италијани нису спремни да у потпуности подрже акцију против четника, премда су јуче, у присутности Мусолинија, обећали. Генерал Амброзио је казао, да за сада немају довољно снаге да разоружају четнике.

28. фебруара 1943.
Уништење четника једнако је тако важно као и уништење комуниста. Четничко питање постало је, у међувремену, нарочито хитно, јер су се немачке војне јединице у околини Мостара по први пут сукобиле са четничким јединицама које су дошле из Црне Горе. Четници Црне Горе и Херцеговине воде код Италијана снажну пропаганду против Немаца и Хрвата.

У Мостару становништво је узнемирено због неактивности локалних војних ласти према четницима и комунистима.

Вермахт је обавестио италијанску врховну команду о строгој наредби Хитлера, која каже и ово: 1. Немачке трупе треба да остану код Мостара, у близини налазишта боксита, и то тако дуго, док рудник боксита не започне са несметаним радом; 2. Да се коначно нападне центар Михаиловићевог покрета и уништи. Ако за ту акцију италијанске снаге не стоје на располагању, да се она спроведе смо од немачких трупа, а можда и у сарадњи с бугарским и хрватским појачањима.

1. март
Врховна команда Југоисток јавља да је у Србији дошло до формирања једног муслиманског батаљона.

4. март
Четници освојили Дрежницу, близу Мостара.

9. март
Дуче послао писмо Хитлеру, у коме заступа мишљење да су четници и партизани непријатељи Осовине. О томе је разговарао и са немачким министром спољних послова. Признаје да су Италијани до сада наоружали неколико хиљада четника за герилски рат против комуниста и они су се до сада енергично борили против партизана. Али, сада је Дуче издао енергичну наредбу, да се четницима више не даје оружје и да њих, након што се партизани поразе, треба разоружати. На основу последњих вести, на простору горње Неретве Немци су такође ступили у контакт са четницима и оставили им патроне и ручне гранате.

14. март
Врховна команда за Југоисток јавља о својим намерама да започне са операцијом "Шварц", али која не може да започне пре почетка маја. У тој операцији треба да учествују: Есес-дивизија "Принц Еуген", 718. ловачка дивизија, 369. хрватска дивизија, 2. и 3. хрватска брдска дивизија, прва брдска дивизија, делови 704 ловачке дивизије и делови бугарског окупационог корпуса.

План предвиђа, да у тој операцији учествује што је могуће мање италијанских војних јединица. Разматра се да се 24 часа пре почетка операције "Шварц" затражи од четника да предају оружје и, пошто се очекује, да четници одбију овај предлог, да се одмах започне концентрисани напад против Михаиловића и његових присталица. Пре почетка операције планира с ваздушни напад против главног штаба Драже Михаиловића.

Сукоб четника и комуниста у Книну
На обе стране било је 140 убијених и 40 заробљених

19. март 1943.
Врховна команда Југоисток саопштава Берлину, опширније, у вези формирања муслиманског батаљона у Србији и каже, да је реч о добровољцима, који су подељени у 4 одреда, сваки има снагу од око 170 бораца и смештени су у Новом Пазару и Косовској Митровици.

26. март
Врховна команда Вермахта јавља, да одбија предлог команде Југоистока у вези формирања муслиманског батаљона у Новом Пазару и Митровици, јер сви муслимански добровољци треба да буду обухваћени у есес-Бошњачку дивизију.

Врховна команда јавља команди за Југоисток, да је Хитлер одобрио операцију "Шварц". Важно је да се, након уништења Тита, уништи и Михаиловићев покрет. Пошто се зна за блиске везе Михаиловића с италијанским војним снагама, Хитлер посебно наглашава да се најоштрије пази на то да се немачке праве намере према четницима скривају.

1. април
Хрватска: На простору северно од Книна дошло је до борбе између четника и комуниста. На обе стране било је 140 убијених и 40 заробљених. Сукоби између комуниста и четника настављају се и код Фоче. На обе стране има великих губитака. Спречено је повлачење комуниста преко Дрине, на исток.
Србија: 20 км југозападно од Ужица нападнута Недићева Српска стража од стране банди Драже Михаиловића.

6. април
Хрватска: Мославачка гора (60 км источно од Загреба) примећена је банда од 600 људи, како је прешла главну пругу и повукла се на запад, у шуму Жутица.

Банда у јачини од 200 људи недалеко Сремске Митровице кренула је на југ. У потрагу за њима кренуле су наше специјалне јединице.
Појавила се комунистичка група 10 км северно од Огулина.

10 км од Босанског Новог разбијен непријатељ у јачини од 2 батаљона. Убијено је 33 непријатељска војника, а 16 их је заробљено.
Северозападно од Оточца појавиле су се две непријатељске бригаде и борба се наставља.

Дејствовало је и италијанско ратно ваздухопловство.
Борбе су вођене 10 км западно од Книна. Непријатељ је имао 10 мртвих.

Србија: У Београду убијено 40 комуниста и припадника Драже Михаиловића у знак одмазде. На простору Ивањице и Увца присталице Михаиловића започеле су акцију присилне регрутације.

14. април
Хрватска: на простору северно од Руме у борбама са бандитима предало се 5 Хрвата, а непријатељу је пало у руке 15 пушака, један митраљез и око 1000 метака.
Појачане саботаже на локалним пругама код Вировитице, Подравске Слатине, Дарувара и Бјеловара.

Препади на возове, у којима је нестало више путника, а међу њима и два немачка војника.
Ухапшено 21 особа као таоци. Јединице трагају за бандитима. Код Новске заробљено 29 хрватских војника. На подручју Папука непријатељу пало у руке 273 пушке, 6 пиштоља, 17 771 пушчаних метака, 110 ручних граната, 158 граната, 48 кг експлозива, 19 пољских кухиња, већи број стоке, неколико магацина хране.

114 дивизија у борбама са непријатељем код Босанског Петровца убила 27 непријатељских побуњеника.
369 дивизија води операцију против четника на планини Озрен (15 км северно од Сарајева).

Непријатељски губици: 27 убијених и 14 рањених. Сопствени губици: 8 мртвих и 14 рањених. Комунисти су поново освојили Невесиње.
Четници су разбијени код Гацког и побегли у правцу Никшића.

17. април
Хрватска: у оквиру акције чишћења терена на планини Папук хрватске јединице наишле су на јаког непријатеља. Након што им је стигло појачање, успели су да ослободе 200 заробљених Хрвата. Борбе још трају.

Хрватске јединице такође су водиле борбе на Петровој гори и непријатељ је имао 13 мртвих. 369 дивизија завршила операцију на планини Озрен. Пошто је терен веома неповољан за војне операције, мањим четничким групама пошло је за руком, да се повуку према југоистоку. Четничка села и упоришта на Озрену су потпуно уништена.
Србија: у оквиру акције одмазде стрељано 80 комуниста.

18. април
Хрватска: још једном се потврдило да хрватске трупе, у поновљеним сукобима са устаницима, поседују слаб морал и ниску борбену вредност. Приликом борби око подручја Папука хрватски губици износе: 10 мртвих, 223 нестала.

Команда немачких трупа у Хрватској јавља: приликом препада на једну хрватску јединицу, која је осигуравала пругу код Босанског Новог, предало се 42 Хрвата са оружјем.
Јужо од Бјељине једна хрватска војна јединица нападнута је од стране комуниста. Заробљено је 180 Хрвата.

Потврђена је вест, да се четничка колона, из правца југоистока, креће ка Фочи. Комунисти су запалили Чајниче.

19. април
Хрватска: комунисти спроводе око Подравске Слатине насилну регрутацију и пљачкају околна села. 114 дивизија завршила чишћење терена на Петровој гори. Непријатељ имао 14 мртвих.
Италијанска окупациона зона: 10 км од Фоче воде се борбе између четника и комуниста.

20. април
Хрватска: воз на прузи Сарајево - Брод (65 км далеко од Сарајева) нападнут од четника.
Итал окуп. зона: борбе између четника и комуниста не престају (25 км јужно од Гацког). Код Трнова (јужно од Сарајева) комунисти пљачкају сељаке.

21. април
Хрватска: примећене непријатељске групе на простору Већина (21 км југоисточно од Вировитице). Ово се исто односи и на простор Бјеловара и Копривнице.

Борба за Фочу
Немачке трупе код Фоче разоружале сто четника

Италалијанска окупациона зона: настављају се борбе четника против комуниста на простору Невесиња. Комунисти имају веће губитке. Код Гацка комунисти потукли четнике и заузели Шавник. Вођа четничких јединица код Фоче намерава да своје јединице повуче, како би бранио Колашин.

22. април 1943.
Хрватска: 369 дивизија јавља да су примећене јаче четничке групе источно од Зенице.
Италијанска окупациона зона: према информацијама италијанског обавештајног центра, Тито је у Оточцу. Борбе између четника и комуниста код Невесиња се настављају. Четници се повлаче са положаја код Фоче и крећу се у правцу Колашина.

23. април
Хрватска: на простору Брода, Нашица, и Вировитице регистроване јаче комунистичке групе.
Итал. окупациона зона: и даље су у току борбе између комуниста и четника на подручју југоисточне Херцеговине.

24. април
Хрватска: комунисти пљачкају и насилно спроводе регрутацију на простору западно од Осијека и Мославачке горе.
Србија: Није регистрована активност банди. Тројица водећих људи Драже Михаиловића стрељана.