Srbi u ratnom dnevniku Vermachta

11. август
До 300 непријатељских авиона извршило тежак напад на Нирнберг. Оборено 13 непријатељских авиона.
Јака локална активност банди и вршења саботаже приликом жетве у Србији и Хрватској. На сарајевском аеродрому устаници уништили 17 немачких и хрватских авиона.

12. август
На простору Харкова непријатељ забележио нове успехе.

13. август
Јаки непријатељски ваздушни напади на Бон, Бохум, Гелзенкирхен-Хорст, Дуизбург и још 6 других места у рајнско-вестфалијској индустријској области. Оборено 37 непријатељских авиона.

14. август
Код Харкова противник је забележио нове успехе.
Евакуација наших трупа са Сицилије одвија се према плану.

15. август
Све су јаснији знаци да непријатељ спрема инвазију према југу Италије.

16. август
Саботаже при жетвеним радовима у Србији. Код Сарајева жива активност Титових банди.

17. август
Предвиђа се да ће Италијани ускоро да евакуишу целу далматинску обалу и немачке трупе намеравају да је вежу за Хрватску, а тиме ће Хрватску јаче везати за Немачку. Као противуслугу Немачка тражи од Хрватске да се одрекне Срема, који сеже до врата Београда, а тим би се мало ублажили затровани хрватско-српски односи. Тиме би влада Милана Недића била стабилнија.

18. август
Јуче, по плану, у 06:30 последњи немачки војник евакуисан је са Сицилије. Тиме је, и поред непријатељске надмоћи у ваздуху, на мору и броју војника, успешно пребачено са Сицилије око 60.000 немачких војника са целокупним наоружањем.

19. август
Исток: непријатељу је пошло за руком да са надмоћним снагама пробије одбрану 6. армије.

20. август
Према нашим информацијама у Мадриду с појавио један италијански генерал, који је водио разговор са британским амбасадоро

Пет нових дивизија у Србији
Бугарска одбила захтев Немачке да пошаље додатне трупе у Србију

21. август
Као последица повлачења наших трупа, наше ваздухопловство више није у стању да угрожава руску индустрију на простору Урала, па ни градове као што су Грозни, Саратов и Горки. Са друге стране, сада руско ваздухопловство може да лети до Берлина и Горње Шлезије.

22. август
У Хратској све су чешћи случајеви који говоре о непоузданости хрватских дивизија. На простору Лике управо је у току окупљање јачих комунистичких снага.

23. август
Исток: опала борбена снага немачке 6. армије.

24. август
Немачка 8. армија успешно је извршила евакуацију и напустила Харков, те заузела нове одбрамбене положаје.
На простору Лике ситуација постаје све напетија.

25. август 1943.
Вођени разговори између немачког генерала Вестфала и италијанског генерала Роате. Немачки генерал изразио је своје чуђење због неповерења Италијана према Немцима, јер Немци су на најбољи могући начин доказали на делу своју верност према своме савезнику Италији, пошто су понели главни терет тешких боби на Сицилији, где је погинуло много Немаца. Генерал Роата је упозорио на чињеницу да се неке немачке јединице на северу Италије понашају тако као да Италија није немачки савезник, него једна окупирана земља.
114. дивизија пребачена је на простор Дрниш - Книн - Грачац и њен главни задатак јесте да се брине о безбедности рудника угља код Тузле и боксита код Мостара.

26. август
150 непријатељских авиона напало 8 италијанских градова. Само на аеродрому Фођа уништен је 31 немачки авион, а 41 је оштећен.
Велики немачки губици северно од Саве.

27. август
Немачка подморница северно од Туниса потопила два непријатељска трговачка брода. На острво Корзику успешно пребачена једна СС-бригада.
Регистрован велики број дезертера код 369. хрватске дивизије (175 дезертера од 6. августа 1943).

28. август
До 400 непријатељских авиона напало ноћу Нирнберг
У Србији се врше саботаже при жетвеним радовима. И даље траје штрајк у Атини. Направљена студија о могућностима одбране целокупног Балкана. Предвиђено је да се доведу 8 додатних дивизија (3 за Грчку и 5 за Србију). Бугарска одбила захтев Немачке да пошаље додатне трупе ван своје територије и то је оправдала ставом Турске. У 16.20 у Софији је потпуно неочекивано умро бугарски краљ Борис.

29. август
Општи преглед ситуације: после пада Сицилије непријатељ је довукао нова, свежа појачања, тако да сада непријатељ на простору Средоземног мора располаже са 37 пешадијских дивизија, 12 тенковских, те има велике војнопоморске снаге: 7 бојних бродова, 7 носача авиона. Непријатељ такође располаже са три пута више војних авиона (4000 ловаца и бомбардера, те 500 транспортних авиона).
Исток: на целокупном фронту бесне огорчене борбе. Руси су на неколико места успели да пробију нашу одбрану, а посебно код наше 2,4. и 9. армије.

30. август
Положај у Хрватској: увече је био код Хитлера немачки пословних у Загребу, Каше (Касцхе). За разлику од честих немачких војних извора, који говоре о појавама потпуног расула у хрватској војсци, немачки посланик заступа мишљење, да је хрватска држава у потпуности способна да функционише, те да немачка страна треба да покаже више стрпљења према хрватским тежњама и фрустрацијама. Хитлер је на крају закључио да Немачка нема другог избора, већ да подржи Поглавника. Да би Хрватска остала стабилна, неопходно је присуство немачких војних снага. Немачка мора да подржи усташки покрет, јер је он једини државотворни покрет у Хрватској.

31. август
Средоземље: једна немачка подморница потопила је један непријатељски трговачки брод и један танкер.

1. септембар 1943.
Исток: непријатељ успео да на више места пробије нашу одбрану: код Мокриј-Јеланчик и Љуботина.

2. септембар
После успешне непријатељске офанзиве, наша 6. армија формира нову линију одбране.

3. септембар
Непријатељ се у 7.30 искрцао на југу Италије, код Ређо Калабрије и то једна енглеска и једна канадска дивизија, које имају снажну подршку са мора и из ваздуха.

4. септембар
Ноћу тешки напади на Берлин. Немачке подморнице добиле нове уређаје, а то изазива нервозу код непријатеља.
Немачко ваздухопловство бомбардовало Книн.

5. септембар
Наставља се са чишћењем терена око Госпића; такође велики губици непријатеља у борбама западно од Бања Луке.

6. септембар
Исток: непријатељ на више места пробио одбрану 6. армије. Да би спречили пораз, употребили смо наше последње резерве.
Ноћу тешки ваздушни напади на Манхајм и Лудвигсхафен.

7. септембар
Због тешког положаја на руском фронту, неке наше војне јединице, које су већ биле одређене да крену и то једна на Запад, а друга на Балкан, сада су транспортоване ка Истоку и то на простор Кубана.
Расте напетост између Немачке и Италије, јер су сумње све конкретније, да Италија планира да положи оружје. Наша страна за такав могући развој благовремено припрема противмере. Ако Италија иступи из рата, онда за нас Хрватска постаје веома важан партнер и нама је много стало да сарадња са Поглавником буде добра. Зато је важно да Немачка има позитиван став према хрватској држави. Да би повећали самопоуздање хрватске армије, препоручљиво је да немачки војни инструктори покажу макар мало воље и да науче неколико хрватских речи. Како би нагласили, да је наша борба заједничка, потребно је да хрватским официрима додељујемо, далеко више него што је то био случај до сада, немачка одликовања

Двајт Ајзенхауер и капитулација Италије
У Србији и Хрватској разоружавање италијанских трупа тече по плану а на Родосу су Немци употребили силу

8. септембар 1943.
Прве вести о капитулацији италијанске армије сазнали смо преко непријатељских радио станица. Генерал Ајзенхауер је преко радија, у 17.00, потврдио вест, да је Италија безусловно капитулирала. Ухватили смо једну америчку радио везу, из које се јасно види да су Италијани издали непријатељу како може да са бродовима уђе у залив Салерна, а да не налети на немачке мине. Тиме је непријатељу учињена велика услуга и зато је њихово искрцавање код Салерна било успешно.

9. септембар
На острву Крит италијанске трупе су, без отпора, разоружане, а на острву Родосу немачке трупе морале су да употребе силу да би разоружале Италијане. У Србији и Хрватској акција разоружавања италијанских трупа тече по плану.

10. септембар
На Родосу још увек трају борбе наших војних јединица са Италијанима. Јак отпор пружиле су нам и италијанска 211. обална дивизија, која је стационирана у близини Рима. На крају су морали да нам предају оружје. На острву Сардинија више италијанских јединица одбило је да призна капитулацију свог војног врха и решило је да настави борбу са немачким савезницима. На војнопоморске базе Ла Специја кренуо је велики конвој италијанских војних бродова са намером да се преда непријатељу (3 бојна брода, 6 крстарица, 6 разарача). Немачки борбени авиони успели су да из тог конвоја потопе 1 бојни брод, једну крстарицу и један разарач.
Бугарска остаје безусловно верна нама.

11. септембар
Исток: непријатељ ушао у град Новоросијск. Наша 6. армија повукла се на нове положаје.
Средоземље: непријатељ ушао у Таранто и Салерно. Наше јединице настављају са акцијом разоружавања италијанске армије. На простору Рима капитулирао италијански моторизовани корпус. Наше јединице се евакуишу са Сардиније и прелазе на Корзику. Држимо под контролом скоро све италијанске градове.
Балкан: У току су борбе на острву Родос, где су се искрцале британске снаге. Забрињавајућа ситуација у Хрватској: због живе активности устаника вероватно ће опстати експлоатација боксита, гвожђа и нафте.

12. септембар
Благодарећи ефикасној акцији наших снага, пошло нам је за руком да у кратком року разоружаном италијанску армију и да спречимо да непријатељ искористи овај слаб моменат. У руке непријатеља пао је само мали део оружја. Све важније војне и привредне инсталације уништили смо, пре нашег повлачења са југа Италије. То је и главни разлог да је заустављено непријатељско напредовање ка северу Италије. Мораћемо да евакуишемо и Корзику.
Балкан: на Родосу пред Немцима капитулирале италијанске трупе (40.000 војника). На острву Крит италијанске трупе, које су пријатељски расположене према Немцима, прикључиле се немачким трупама. Сплит и Задар заузеле су немачке трупе.

13. септембар 1943.
Специјалне немачке јединице ослободиле синоћ Дучеа, које је био чуван од јаких италијанских полицијских снага, и пребациле га у Беч.
Балкан: У Дубровнику наше јединице разоружале 28.000 Италијана. Све у свему, кад се зна да смо на Балкану имали веома слабе војне снаге, можемо да са задовољством утврдимо да је разоружање италијанске војске текло повољно по нас. Понашање Италијана било је различито. Неки су остали лојални Немачкој, а неки су нам пружили отворени отпор. Хитлер је решио да се бране грчка острва Крит и Родос, као и полуострво Пелопонез. Питање једне црногорско-албанске државе и даље остаје отворено.

14. септембар
Немачке тенковске јединице код Салерна кренуле у протунапад и у томе су биле успешне, те су под своју контролу ставиле део изгубљеног територија.
Пошто је стање у Хрватској критично, Хитлер је издао заповест да се за борбу против бандита употреби 1. козачка дивизија, а наоружање за ту дивизију да се употпуни из заплењеног италијанског оружја.

15. септембар
Италијанске војнике треба делити у три групе:
1. који су нам остали верни и њих треба да поштујемо као верне савезнике и да им оставимо оружје, да наставе заједничку борбу са нама.
2. који више не желе да ратују и према њима треба да се односимо као према ратним заробљеницима.
3. који нам пружају отпор и отворено сарађују са непријатељем: официре треба одмах стрељати, а војнике да употребимо као радну снагу на Истоку.

16. септембар
Наше трупе одлично напредују, и у противофанзиви су стигле до северне обале Салерна. Транспорт 90. тенковске јединице са Сардиније на Корзику урађен према плану.
Балкан: на далматинској обали (код Сплита и Задра) у току су борбе са побуњеницима, али и са неким италијанским јединицама, које су се поново прихватиле оружја.

Борбе с побуњеницима у Далмацији
У великим градовима људи се непријатељски понашају

17. септембар
Балкан: у Црној Гори и Сплиту у току су борбе са комунистичким снагама. Северно од Саве регистровани су повећани напади и саботаже на железници.
Све у свему стање у Грчкој и Албанији је задовољавајуће. Сем Сплита, све су далматинске поморске луке у нашим рукама, али у мањим далматинским местима банде контролишу ситуацију и то захваљујући наоружању које су добили од Италијана, а прикључиле су им се и неке италијанске јединице.
Најопасније подручје за нас јесте Истра. Не знамо ништа о судбини италијанских снага на том простору. Приметили смо да је Титу ово подручје најважније.

18. септембар
Италијанске снаге у Грчкој, на острву Кефалонија, успешно одбиле немачки напад. Италијанске посаде са тог острва стоје у радио вези са Британцима. Команда за Југоисток издала је заповест, по којој - због подлог и издајничког понашања Италијана на Кефалонији - да се не дозволи предаја и заробљавање италијанских војника.

19. септембар
Наше снаге завршиле са евакуацијом Сардиније. Острво Елба је потпуно у нашим рукама. У Истри и даље жива активност бандита. Наши се успешно искрцали на острву Кефалонија и поред јаког италијанског отпора.

20. септембар
Исток: Руси пробили одбрану код Черинигова коју је држала једна мађарска дивизија. Непријатељ постигао такође успех и против наше 9. армије.
Борба са италијанским снагама на Кефалонији и даље трају

21. септембар
Наша брза и одлучна акција у Италији донела је добре резултате. Разоружали смо: 82 италијанска генерала, 13.000 официра и 402.600 италијанска подофицира и војника. Та акција је показала да је италијанска борбена снага и морал њихових трупа слаб. Наш успех је проузроковао поштовање и страх код Италијана. Однос становништва према нама на селу и у мањим градовима јесте лојалан и пријатељски, а у великим градовима нас не прихватају, па се чак понашају и непријатељски према Немцима.
СС-дивизија "Принц Еуген" спремна је да нападне Сплит.

22. септембар
Хитлер издао заповест да се под сваку цену уништи словеначки комунистички устанички покрет у Истри. Сваки устаник, без обзира које националности, има да се на лицу места стреља.
Напад на Кефалонију против италијанских снага напредује. Дража Михаиловић је издао наредбу да се у Србији започне са саботажама.

23. септембар
На острву Кефалонија наше снаге сломиле су италијанки отпор и уништиле непријатеља. Заробљене италијанске војника, са генералом Гандијем (4000) смо стрељали, а 5000 војника, који су се раније предали, Хитлер је помиловао. Снажан италијански отпор немачким јединицама на Кефалонији има свој узрок у британском обећању да ће им пружити помоћ, ако дође до борбе са немачким војницима.
Није јасно са колико снага располаже покрет Драже Михаиловића.

24. септембар
Ноћу је 400 непријатељских авиона напало Манхајм-Лудвигсхафен. Оборено је 30 непријатељских авиона.
На простору Рима окончано разоружавање италијанских јединица. Наше снаге започеле су са искрцавањем на острво Крф.

25. септембар
Исток: Непријатељ забележио успех на простору Смоленска.
Југ: Дуче посетио Хитлера у његовом главном штабу.
Југоисток: У Београду успешно откривен један Михаиловићев штаб.

26. септембар
На Крфу се наставља наша акција чишћења. Северно од Саве активност банди и даље је у току. Наше јединице водиле успешне борбе са бандитима на простору Сплита.

27. септембар
Исток: Почела велика, очекивана офанзива непријатеља против наше 6. армије. На Корзици, код Бастије, одбијен италијанско-француски ("голисти") напад на наше положаје.

28. септембар
Са око 400 авиона непријатељ напао Хановер и Брауншвајг. Оборено 25 непријатељских авиона.
Балкан: У Црној Гори започела једна већа акција чишћења

29. септембар
Балкан: наставља се акција чишћења против бандита у Црној Гори и на простору Сплита. Према изјави хрватске владе, на простору северно од Саве није могуће извести жетвене радове. То ће имати озбиљне последице у погледу исхране градског становништва, а посебно се то односи на Загреб.

30. септембар
Јуче смо евакуисали наше снаге из Напуља, након што смо уништили све најважније инсталације, које би могле да служе непријатељу. Како бисмо могли да извршимо заповест, да уништимо све објекте пре него што падне у руке непријатељу, из Немачке смо наручили 1700 тона експлозива.

Неповољан развој догађаја
Непријатељ са 400 авиона напао више градова Немачке. Наша авијација оборила 28 непријатељских авиона

1. октобар 1943.
Наше трупе напустиле су Напуљ. Да би Грчку успешно могли да бранимо, требало би имати 31 пешадијски батаљон, а ми на располагању имамо само 13.
Бугарској полицији послали смо оружје које смо запленили од Италијана.

2.октобар
Исток: непријатељ код Запорожја и Припјета постигао успех.
Немачко министарство спољних послова већ дуже времена разматра могућност да ојача положај српског председника владе Милана Недића. Као најефикасније средство да се пружи подршка српском председнику владе Министарство спољних послова сматра да се изађе у сусрет познатим жељама Недића, да се Србији да административна аутономија и да под његовом командом буду Српска државна стража и добровољачке јединице Димитрија Љотића, да се смање трошкови одржавања окупационих снага, те да се српски ратни заробљеници врате у Србију. Немачки војни врх, међутим, није изашао скоро ниједној жељи Недића.

Са капитулацијом Италије, српско питање и будући положај Србије добили су на значењу. Све је то довело до одлуке да се Недићу омогући да оде директно до Хитлера, како би он могао да одлучи, да ли да испуни жеље Недића и да ли би то онда допринело да дође до пацификације српског простора. Недић је оставио позитиван утисак на Хитлера. Недић је казао да има пуно разумевање за немачки став и изјавио да ће се одлучно борити како против Тита, тако и против Михаиловића. Међутим, жеље које је Недић имао, Хитлер није прихватио.

3. октобар
Шведска је до сада практиковала такву врсту неутралности која је била према нама добронамерна, а сада се све више окреће ка апсолутној неутралности. Шведска је већ дуже времена прекинула за нас транзитни саобраћај; у последње време не дозвољава нам да кроз њену територију превозимо нафту и гвожђану руду, а то оправдавају тиме, да пругу, наводно, треба поправити.

Наше министарство спољних послова управо води преговоре са Шведском да тај поправак пруге одгоде до почетка идуће године. За сада нам то није нанело никакве веће штете, јер смо то надокнадили повећаним бродским саобраћајем.
250 непријатељских авиона по дану бомбардовало Емден. 300 непријатељских авиона напало град Минхен. Наша протуваздушна одбрана, због лошег времена, није могла да ефикасно дејствује.
Жива активност банди на простору Сплит-Книн-Задар.

4. октобар
Пошто су наше снаге ограничене, немамо другог избора, већ да евакуишемо Корзику, а на Родос не можемо да пошаљемо појачања.
Балкан: Наше војне снаге освојиле острво Кос и при томе заробиле 600 енглеских и 2 500 италијанских војника. Тузла пала у руке бандита.

Немачки генерал у Хрватској, Глаизе фон Хорстенау, поднео је 30. септембра 1943. извештај о тешкоћама приликом стварања хрватске војске, као и о чињеници, да њена борбена вредност из дана у дан слаби ("дерен Кампфњерт вон Таг зу Таг синкт", књига 6, стр. 1172).

5.октобар
Непријатељ са 400 авиона напао више градова Немачке. Оборено 28 непријатељских авиона.
Снага непријатеља на далматинској обали износи до 12 000 људи и оружје су добили у таквим количинама, да то одговара најмање двема италијанским дивизијама. Већ данима нападају наше положаје.

6. октобар
Наша 10. армија на југу Италије издржала све нападе непријатеља.
Издали смо заповест да се из заплењеног италијанског оружја имају наоружати 4 хрватске бригаде.

7. октобар
Недалеко од острва Коса британске ратна морнарица (2 крстарице и 4 разарача) напала наш конвој и потопила нам 1 лађу, 4 брода оштетила.

8. октобар
Исток: У складиштима на простору Николајева имамо 60 000 тона жита и за то су нам потребни бродови, који би то могли да транспортују.
Наше ваздухопловство напало је ноћу са 28 авиона Лондон. Немачке подморнице потопиле су 1 разарач, 1 танкер и један трговачки брод.

Сада се показује да је Титов покрет јачи и спремнији за борбу од Михаиловићевог, чији позив на вршење саботажа није имао широки одјек. Све је то, очевидно, резултат британске подршке, која Титу долази са Јадранског мора.
Наши спремају напад на острва Лерос и Самос. Предвиђен дан напада јесте 10. октобар 1943.

Италија објавила рат Хитлеру
То је учинила Влада премијера Бадоља 13. 10. 1943. године

9. октобар 1943.
400 непријатељских авиона бомбардовало је по дану Бремен. Уништено је 56 непријатељских авиона.
Највећи део италијанске дивизије "Тауринензе" уништен је или заробљен од стране немачке 118. дивизије, и то на простору југозападно од Никшића

10. октобар
Исток: после јаких припрема непријатељ кренуо у напад на широком фронту против 6. армије. На многим местима непријатељ је успео да пробије нашу одбрану.
Напали јаке бандитске снаге на простору Госпић-Огулин-Оштарије.

11. октобар
Исток: тешке борбе код Гомеља, Запорожја и Мелитопоља и непријатељу пошло за руком да на многим местима пробије нашу одбрану.
У Хрватској наше јединице са успехом се боре против јаких бандитских снага.

12. октобар
У Истри смо заробили 6.900 италијанских војника, као и 37 топова и 242 митраљеза. Југозападно од Тепеленија заробили 3.500 италијанских војника.

13. октобар
Италијанска влада Бадоља објавила рат Немачкој.
У нападу на Лерос учествовала 21 наша авиона.

14. октобар
Исток: непријатељ код Запорожја успео да код наше 1. тенковске армије пробије нашу одбрану

15. октобар
350 непријатељских авиона напало Швајнфурт, а нама пошло за руком да оборимо 121 авион; 50 наших авиона је такође изгубљено.

16. октобар
Непријатељски авиони извршили више напада на аеродроме у Грчкој и то како дању, тако и ноћу.
Наше снаге учествују у акцији чишћења терена на простору Тузле, Сарајева, Травника, Ливна, Сплита, далматинских острва и Ријеке.

17. октобар
Италија: наша 10. армија издржала снажне нападе од стране непријатеља, који је вишеструко надмоћнији.
Балкан: И даље је наша команда чврсто решила да заузме острво Лерос.

18. октобар
Исток: у Москви је Молотов разговарао са британским министром спољних послова Иденом и америчким државним секретаром Халом.
Активност банди сконцентрисана је на пругу Сарајево-Брод.

19. октобар
У шведску луку Гетеборг упловила два немачка брода, која су транспортовала енглеске рањенике, те две енглеске лађе, које су возиле немачке рањенике и потом је дошло до размене болесника.
Наше трупе заузеле грчка острва Левита и Калхос.

20. октобар
Исток: непријатељ ушао у град Мелитопол. Са јаким снагама непријатељ је пробио лево крило 1. тенковске армије.
Наша команда је предложила да се са других фронтова пребаце на руски фронт додатне војне снаге, јер са постојећим снагама фронт нисмо у стању да држимо. У том смислу Хитлер је издао заповест, да се на Исток пребаце 1. и 25. тенковска дивизија, 384. пешадијска дивизија, те С-дивизија "Адолф Хитлер".

21. октобар
Непријатељски авиони ноћу нападали наше градове: Емден, Бремен, Магдебург, Лајпциг, Торгау и Берлин.
Главна активност банди јесте на простору источне Босне.

22. октобар
Исток: јаки напади непријатеља против наше 6. армије.
Јака концентрација банди на простору Тузла-Зворник.

23. октобар
Исток: непријатељ и даље постиже успехе, а посебно на простору Мелитопола.
Између Орана и Марсеља дошло је до размене рањеника и то је изведено са четири санитетска брода.

24. октобар
Наше подморнице потопиле западно од Кубе и недалеко од Рио де Жанеира два трговачка брода.
Завршена акција чишћења на грчким острвима Стампалиа, Наксос и Парос.

25. октобар
Балкан: део треће-дивизије "Принц Еуген" стигла је до северног дела полуострва Пељешца. Пошто влада лоше време, нисмо могли да кренемо у акцију против грчког острва Лероса, али је наша команда чврсто решила да то острво заузме, а пре тога треба освојити острво Самос, кога брани само једна италијанска дивизија, која поседује слабу борбену моћ и гаји пријатељске осећаје према Немцима. Ако нападнемо Самос, тада можемо да рачунамо на помоћ од 1.000 фашиста, који су разоружани, али је грчко становништво наоружано и непријатељски је расположено према Немцима.

26. октобар
Исток: непријатељ је данас постигао још значајнији успех, и то пре свега јужно и северно од Мелитопола.

27. октобар
Италија: наша 10. армија води тешке борбе са надмоћнијим непријатељем.
Балкан: на простору Вишеград-Сарајево воде се борбе између четника и комуниста.
Са 68 авиона напали Лерос.
Италијанске снаге са острва Крфа, које су непријатељски расположене прама нама, отела су 7 наша официра, 84 подофицира и 350 војника и пребацили их у Италију, у Биндизи.

28. октобар
Балкан: острва испред Шибеника очишћена су, али смо их морали евакуисати, јер немамо довољно војника да тамо држимо сталну војничку посаду.

29. октобар
Хитлер решио да се полуострво Крим брани са свим расположивим средствима. На Крим треба да се доведу нове снаге, како би се појачала немачка одбрана.
Специјални немачки изасланик за Балкан, Нојбахер, реферисао је Хитлеру у вези политичких и привредних питања југоисточне Европе. Посебан нагласак ставио је на све већи утицај Тита.

30. октобар
Нојбахер водио разговор са Министарством спољних послова. Нојбахер је примио следеће смернице: у оквиру свог задатка на Балкану, да са политичким вођама води акцију против комуниста. У ту сврху он треба да уједини националне, антикомунистичке снаге на југоистоку Европе. Нојбахер је добио посебну пуномоћ, да, рецимо, сме да води преговоре са националним бандитима, ако се за то пружи могућност, а то се пре свега односи на банде Драже Михаиловића, које је Тито потиснуо у Србију.

Савезници хоће на Нормандију
Балканско ратиште све више добија на значају

26. новембар 1943.
Исток: Руси ушли у Черкаси.
Ноћу је извршен снажан ваздушни напад на подручје Франкфурта на Мајни. Оборено 10 непријатељских авиона.
Балкан: јављено нам је, да је бугарска 24. дивизија у недавним борбама затајила.

27. новембра
Тежак непријатељски напад на Бремен, који је проузроковао знатне штете у привреди и губитке у људству. Оборено 20 непријатељских авиона, а ми смо изгубили 23 авиона. Изнад северне Француске непријатељ изгубио 13 авиона. Ноћу непријатељско ваздухопловство напало Берлин и том приликом оборено је 33 непријатељска авиона.

28. новембар
Балкан: непријатељски авиони бомбардовали Задар и Шибеник и проузроковали знатну штету. Непријатељске подморнице су веома активне у Егејском мору. То озбиљно угрожава снабдевање наших трупа на грчким острвима. Посебно је погођено острво Крит.

29. новембар
Исток: јаки руски напади по целој дужини фронта.
Наша подморница У 262 у Атлантику, западно од шпанске обале, потопила три непријатељске трговачке лађе.

30. новембар
Опште стање на ратиштима. Врше се интензивне англо-америчке припреме у вези искрцавања у западној Европи, вероватно у Нормандији. У Италији непријатељ покушава да са југа продре до Рима.
Турска и даље наглашава, да је неутрална земља.
1944. година
Догађаји на Балкану од 1. јануара до 31. марта 1944.
Брза капитулација Југославије била је изненађујућа за нас, али време за опуштање није дуго потрајало. Већ неколико недеља после наше победе, појавиле су се наоружане банде које су нам почеле пружати оружани отпор. Први који се дигао против нас био је Дража Михаиловић ("покрет Д.М.", како често стоји скраћено у немачком извору:
"Д.М.=Бењегунг", примедба Н. Ж.).

Борба против њега била је за нас отежана чињеницом да су италијанске окупационе снаге подржавале њега и његове људе - и то више или мање сасвим отворено, а све је то отежавало процес стабилизације младе хрватске државе. Полако, али незадрживо првенство у устаничком покрету од стране четника прешло је из руку четника на страну комунистичког покрета, кога је водио "Тито" (право име му је Јосип Броз).

У прво време Тита су подржавали Совјети, а Михаиловића Англоамериканци, тако да смо имали по том питању веома компликовану ситуацију: Четнике су одржавали наши савезници Италијани, а и наши непријатељи Енглези. Италијани су непрестано настојали да четнике употребе у борби против комуниста, премда смо ми Италијанима дали непобитне доказе да Михаиловић најуже сарађује са савезницима и да му је једини циљ да искористи Италијане, како би и њих у погодном тренутку избацио из земље ("obnjohl ihnen eindeutige Benjeise vorgelegt njurden, dab Mihailovic auf das engste mit den Alliierten zusammenarbeite und nur darauf bedach sei, die Italiener auszuntzen, um sie zu gegebener Zeit aus dem Land zu njerfen"", 7. књига, стр. 602).

Када смо маја 1943. изгубили Тунис, Балкан је добио на значењу; бивши југословенски простор није био пацифициран у тој мери, који би одговарао нашим интересима. Од сва три могућа фронта на Балкану, - јадрански, јонски и егејски, - јадрански се чинио као најпогоднији за могућу непријатељску инвазију, јер су се Англоамериканци већ налазили у јужној Италији и зато што је устанички покрет био најјачи на простору некадашње Југославије.

Да би их спремно дочекали, и да би далматинска обала била безбедна, почетком 1944. године ангажовали смо следеће снаге: 264. пешадијску дивизију (са седиштем у Дрнишу), 114. дивизију (са седиштем у Книну, али смо је ускоро пребацили на југозапад), 773. (хрватску) дивизију (Бихаћ), те 392. (хрватска) пешадијска дивизија, која је била предвиђена за простор Карловца. Источно од Загреба стационирали смо 367. пешадијску дивизију.

Порази партизана

На простору Петриње стајала је 1. козачка дивизија; 1. брдска дивизија налазила се на старом бандитском простору Травник - Бања Лука - Гламоч - Ливно, где су биле смештене комунистичке снаге. У Ливну је био 4. пук "Бранденбург". На босанско-црногорском простору налазила се 118. дивизија (југозападно од Мостара) и 181. пешадијска дивизија (са седиштем у Котору). Једна наша регимента била је у Пљевљима, а 369. (хрватска) дивизија налазила се близу Сарајева.

За безбедност простора Србије водиле су рачуна пре свега четири бугарске дивизије. Значајно појачање за балкански простор значило је танспортовање СС (босанске) брдске дивизије, које је средином 1944. пребачена из Нојхамера (Неухаммер) у Славонски Брод. Посебно значење за дивизију има личност великог муфтије јерусалимског Мохамеда ел Хусеинија. Тиме што смо ту дивизију пребацили у њену отаџбину, испунили смо наше обећање, да ћемо им синове вратити у родни крај. На тај начин задобићемо поверење босанског, муслиманског становништва.

Њен први задатак треба да се састоји у пацификацији простора око реке Дрине (7. књига, стр. 623). Ово исто важи и за СС-дивизију "Скендербег", која се састоји, како је саопштено 12. марта 1944. од албанских јединица.
Оживљавање активности бандитског покрета концем марта 1944.

Активности вође комунистичког покрета Тита током зимских месеци биле су незнатне. Током јануара 1944. Немци су извели операцију чишћења терена и Титове снаге имале су осетне губитке. Након те операције немачке снаге кренуле су на север Хрватске. Он је искористио чињеницу, да је притисак против његових снага попустио, те је фебруар 1944. искористио да освежи и попуни своје снаге. Постало нам је јасно, да Тито по сваку цену жели да се докопа Србије. Његовим снагама пошло је за руком да 22. и 23. марта 1944. пробију бугарски безбедоносни појас и кренули су према југу Србије.

Несигурни Бугари

Примили смо 30/31. марта 1944. извештај да су комунистичке банде стигле до долине Ибра. Немачка команда изражава бојазан да би комунистичке јединице могле да стигну и до Косовске Митровице, јер су снаге на том простору, које би могле да се супротставе, веома мале. С друге стране, вредности бугарских трупа, као што су недавне борбе са Титовим комунистима показале, нису баш велике.

Немачка команда је зато решила да хитно пошаље војно појачање, које треба да је састављено од немачких јединица. Да су се бугарске јединице тако лоше показале у борби са Титовим снагама, има свој узрок у чињеници да је снабдевеност Бугара била веома лоша, као и психолошки моменат: бугарско становништво било је веома погођено непријатељским ваздушним ударима против Софије, коју су Англоамериканци од марта 1944. почели поново да бомбардују.


Енглези одбацују Дражу Михаиловића

Његов покрет остао ограничен само на одређену регију и један народ

Вероватно је циљ противника да становништво у тој мери депримира да Бугарска изађе из савеза са Немачком.
Балкан од 1. априла до 31. децембра 1944.

Два највећа устаничка покрета била су на тлу бивше Југославије и у Грчкој. У Грчкој су побуне против немачке окупације започеле касније него у Југославији. Први покрет отпора започео је Драже Михаиловића. Тај покрет је био монархистички, великосрпски, националистички. Дража Михаиловић био је постављен за војног министра Југословенске избегличке владе у Лондону.

У прво време он је био апсолутни љубимац британске владе и британске војне снаге су га максимално подржавале. Немачко настојање да се крене у темељно и систематско уништавање четничког покрета било је од самог почетка тешко, пошто су оне четничке јединице, које су се налазиле на терену италијанске окупационе зоне, имале одличне везе са највишим италијанским војним властима.

Чишћење Јадрана

Други покрет, кога не треба мање озбиљно узимати као фактор, а који је од јесени 1942. у већој мери скренуо на себе пажњу (сеит дем Хербст 1942 стäркер хервортретенде коммунистисхе-Бењегунг", 7. књига, стр. 633), - био је комунистички, односно "Титов покрет". Немачко вођство ускоро је закључило да је Титов покрет опаснији противник: он је од самог почетка имао општу, југословенску оријентацију, коју је спретно покушао да споји са комунистичким учењем. Покрет Драже Михаиловића, са друге стране, остао је ограничен само на одређену регију и један етницитет.

После савезничког искрцавања у северну Африку, а онда и Сицилију, Немачка је далеко више обратила пажњу далматинској обали, за коју су се борила два противничка устаничка покрета: Титов и Дражин, како би спремно дочекали, евентуално, англо-америчке инвазионе трупе. У ту смо сврху водили неколико операција против комунистичких и четничких банди. Наш је задатак био јасан: очистити обалу - од Истре до Јонског мора - од устаничких снага. Ово нам је у јесен 1943. и упело.

Подела интереса

За разлику од Драже Михаиловића, Тито је веома спретно уклопио свој покрет као његов ратни допринос против Сила осовине и представио га као део општег ратног напора савезника и тиме је од њих примио признање, као самостална ратујућа сила ("ес брахте ихре Еинорднунг ин дие Гесамткриегсфхрунг дер Аллииертен унд дамит ихре Анеркеннунг алс схлбстндиге криегсфхренде Махт", 7. књига, стр. 635).

Изгледа, да је је Тито био једна од најважнијих тема приликом Московске (18-30. октобра 1943) и Техеранске конференције (28. новембра - 1. децембра 1943). На тим конференцијама, где је дошло до поделе интересних сфера од стране великих сила, Титу је додељена једна важна улога. Чини се да је пре свега Енглеска преузела на себе обавезу да војно подржи Тита, и то преко својих снага из Италије и са Средњег истока. То је, природно, имало за последицу да је помоћ за Михаиловића постала веома ограничена. Енглези су прво подржали Михаиловића, да би у једном тренутку казали да су Тито и Михаиловић равноправни, те да обојица имају једнако право на енглеску помоћ, а на концу су поптуно стали на страну Тита.

Србија и Михаиловић зими 1943/44.

У различитим устаничким местима бивше Југославије Србија је од самог почетка заузимала посебно место. Због своје сељачке, патријархалне традиције и хомогене средине, овде је постојао јак националистички, монархистички покрет са веома израженим антикомунистичким цртама. У таквој средини настао је и покрет генерала Драже Михаиловића. Покрет је уживао англо-америчку подршку, а њен вођа био је војни министар Југословенске избегличке владе у Лондону. Четничке јединице су се прихватиле војног отпора против немачке окупационе силе ("дие Цетник-Вербäнде хаттен ден милитäрисхен Wидерстанд геген дие деутсхе Бесатзунгсмахт ауфгеноммен", 7 књига, стр. 636).

Сарадњу са Немцима прихватио је, међутим, некадашњи српски генерал Недић. Он је стајао на челу владе, која је формирала Српску државну стражу, која је била контролисана од стране немачке полиције. Уз дозволу немачких војних власти, створен је и Српски добровољачки корпус, а њихов број био је занемарљиво мален.

И као трећи фактор, у Србији је постојао полувојни Љотићев покрет. Односи између четника, Недићеве страже и Љотићевих људи били су веома компликовани. Та три покрета нису имали заједнички став у односу према окупационој сили, а једино заједничко била им је борба против комунистичког покрета.

У јесен 1943. Титов покрет све је више узимао маха, а Михаиловићев покрет био је потиснут на територију Србије. Комунисти нису примали само помоћ од совјетске Русије, него све више и од Енглеза. Италијанска армија је капитулирала.

У оваквој новонасталој ситуацији четнички покрет био је присиљен да преиспита свој став према немачкој окупационој сили. Немачка је, истовремено, била заинтересована да уједини све антикомунистичке снаге Балкана, а Хитлеров дипломата за Балкан, Нојбахер, добио је задатак, ако је могуће, да води преговоре са појединим Михаиловићевим вођама и да, по могућности, са њима склопи примирје.

Сам Михаиловић се у вези са тим питањем држао резервисано, а разлог је тај, како не би престало војно снабдевање његовог покрета од стране Англоамериканаца, премда је оно у то време већ било знатно смањено. Било како, од тог времена престали су сви напади Михаиловићевих људи против немачке окупационе силе. Све је то допринело да је на територију Србије крајем 1943. године и почетком 1944. владао релативан мир.

Остаје, разуме се, питање да ли је Михаиловић користио ратно примирје како би се могао, неометан, припремати за општи устанак у години 1944. Са наше стране, требало је да ми сада решимо питање: да ли да легализујемо четнике, или да се према њима односимо као до сада и да их третирамо као илегалне наоружане јединице.

Повратак краља

Постојао и план да краља Петра доведемо у Србију - Југословенска избегличка влада већ је била у Египту - што би имало велики пропагандни ефекат и за нас. Али, са наше стране постојале су и многе резерве, како је и наша команда за Југоисток 19. јануара 1944. и саопштила. Разговори са четницима по том питању нису донели задовољавајуће резултате. Сем тога и Херман Нојбахер, чији глас је у свим таквим питањима био одлучујући, није одобрио тај план.

Да ојачамо положај Недића, било је у плану да Црну Гору прикључимо Србији (7. књига, стр. 638). Црна Гора, која је на почетку и била четничко легло, изгледала је као најпогодније тло, одакле би могао да започне сакупљање антикомунистичких снага.

Тито хоће да завлада Србима
Партизански покрет, настао у хрватском подручју, у почетку био антисрпски

На захтев Нојбахера, ми смо ослободили једног од четничких вођа из Црног Горе и понудили смо му да организује антикомунистичке снаге у његовом крају. Он је за противуслугу замолио да Немци пусте из затвора 2.000 његових четника. Немачка команда за Југоисток подржала је 6. јануара 1944. тај предлог и, уз сагласност Херман Нојбахера, одобрила, да се прво ослободе 500 присталица Павла Ђуришића. Хитлер је, међутим, 10. јануара 1944. одбацио тај план.

Крајем јануара 1944, међутим, покрет Драже Михаиловића опет је кренуо другим смером, 26. јануара 1944. одржан је на Равној гори четнички конгрес, на коме је Михаиловић присутне делегате позвао на борбу против окупатора. Оно што нам је посебно изгледало опасно, да је све чешће долазило до сарадње између легалних српских снага Недића и четника, који су поново ојачали. Тиме је код Немаца углед Недића пао.